Nakon dugotrajne pravne borbe i perioda tajnosti, smena vlasti bila je potrebna da bi Centar za upravljanje državnim dugom (Államadósság Kezelő Központ – AKK) objavio pod kojim kamatnim uslovima je vlada Viktora Orbana uzela kredit od milijardu evra od Kine u proleće 2024. godine, navodi se u tekstu portala 444 koji prenosi list Nepsava.
Portal je 17. aprila, pet dana nakon parlamentarnih izbora na kojima je Orbanova stranka Fides doživela izborni poraz, podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Iz Upravnog centra za državni dug saopšteno je da je Mađarska dobila sredstva uz promenljivu kamatu vezanu za šestomesečni EURIBOR, koji u trenutnom kamatnom periodu iznosi 2,416 odsto, plus kamatnu maržu od 1,5 procentnih poena, što znači ukupno 3,916 odsto godišnje u aktuelnom kamatnom periodu.
Kamatna stopa i marža odgovarale su tadašnjim tržišnim uslovima u trenutku uzimanja kredita. Orbanova vlada je 19. aprila 2024. godine, neposredno pre posete kineskog predsednika Sija Đinpinga u maju, povukla ceo kredit od milijardu evra (oko 390 milijardi forinti). Kredit su obezbedile tri finansijske institucije u većinskom ili potpunom državnom vlasništvu: China Development Bank, Export-Import Bank of China i mađarska filijala Bank of China.
Sredstva koja je mađarska država dobila mogu se koristiti za infrastrukturne i energetske projekte. Rok otplate kredita je tri godine, a krajnji rok za vraćanje je 19. april 2027. godine. Kredit od milijardu evra je najveća stavka među deviznim kreditima Upravnog centra za upravljanje državnim dugom (AKK), a jedino mu parira kredit od 917 miliona dolara za železnički projekat Budimpešta–Beograd, koji je takođe uzet od kineskih kreditora.
Ceo aranžman bio je pokušavan da se drži u tajnosti, a tek nakon istraživačkog teksta portala Portfolio priznato je da je takav kredit zaista podignut. Na pitanja o tome, odlazeća vlada Viktora Orbana redovno je odgovarala da je reč o bankarskoj tajni, ali je Mađarska već pokrenula proceduru kod kineskih finansijskih institucija da se ta tajna ukine.
Gergelj Guljaš, tadašnji ministar koji je vodio kabinet premijera, nazvao je preteranim tvrdnje da je reč o „gigakreditu“. Ipak, ova transakcija je povećala devizni deo državnog duga za više od 10 procenata, a time je ukupan dug Mađarske prema Kini prešao 1000 milijardi forinti. Karakteristično za ovu praksu tajnosti jeste da ni osnovni podaci od javnog interesa nisu bili dostupni, poput visine kamate, dodatnih troškova ili dinamike otplate.
Pojavili su se i dodatni troškovi: na ukupan iznos preuzetih obaveza, jednokratna naknada za sklapanje ugovora iznosila je 0,4 procenata, a naplaćena je i jednokratna organizaciona naknada u istom iznosu od 0,4 procenata. To znači da je na kredit od 1 milijarde evra ukupno naplaćeno 8 miliona evra, što je nešto više od 3 milijarde forinti.
Upravni centar za upravljanje državnim dugom (AKK) naveo je da je primena ovih dodatnih troškova u skladu sa međunarodnom praksom u ovakvim finansijskim aranžmanima. Kredit će morati da se vrati u celosti na dan dospeća, odnosno 19. aprila 2027. godine. AKK je uz to napomenuo da je jednokratna otplata na kraju roka međunarodni standard u finansiranju državnog duga, kako kod deviznih obveznica koje emituje mađarska država, tako i kod većine uzetih kredita.
Ipak, AKK je ponovo odbio da objavi pun tekst ugovora, pravdajući to time da bi njegovo potpuno objavljivanje moglo naneti nesrazmernu štetu budućim poslovnim aktivnostima države, javnim finansijama, interesima finansiranja duga i međunarodnim odnosima. Sud se ranije, međutim, nije složio sa takvim obrazloženjem. Ova situacija ukazuje na potrebu za većom transparentnošću u finansijskim aranžmanima vladinih institucija, posebno kada su u pitanju značajni dugovi i krediti.
