Predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša, koji je danas položio zakletvu kao premijer Slovenije, postao je najstariji premijer u istoriji te zemlje. Janša, koji ima 67 godina, često se naziva veteranom slovenačke politike i prepoznaje se kao ključni faktor u sticanju nezavisnosti Slovenije. Ovo je njegov četvrti put da preuzima premijersku funkciju, a za razliku od prethodnih mandata, sada formira vladu isključivo sa desno-centričnim strankama. Njegova koalicija uključuje Demokratsku stranku (SDS), stranku Nove Slovenije (NSi), Slovenačku narodnu stranku (SLS) i stranku Fokus.
Iako nije deo koalicije, populistička stranka Resnica (Istina), koja je prvi put izabrana u parlament 22. marta, obećala je podršku Janšinoj vladi. Ova podrška omogućava Janšinim strankama većinu od 48 poslanika u Narodnoj skupštini, koja ima ukupno 90 članova. Janšina stranka osvojila je 28 poslaničkih mandata na martovskim izborima, što je samo jedan mandat manje od levo-centričnog Pokreta za slobodu bivšeg premijera Roberta Goloba. Golob nije uspeo da formira koaliciju, dok je Janša brzo i tiho izgradio svoj savez.
Janša je prilikom postavljanja osnova za 16. vladu Slovenije, od sticanja nezavisnosti pre 35 godina, naglasio kako će raditi na završetku procesa demokratizacije i učiniti Sloveniju zemljom mogućnosti, prosperiteta i pravde. Takođe je obećao saradnju sa opozicijom, posebno kada su u pitanju ustavni amandmani i dugoročni razvojni prioriteti.
Janša je diplomirao na studijama odbrane i postao je poznat 1988. godine kada ga je uhapsila služba državne bezbednosti u tadašnjoj SFRJ. Zbog navodnog curenja vojnog dokumenta, vojni sud je presudio na zatvorsku kaznu. Prvi put je izabran u parlament 1990. godine, a bio je ministar odbrane u prvoj vladi Slovenije. Njegova politička karijera obeležena je brojnim usponima i padovima, uključujući smene, optužbe za korupciju i povratke na premijersku funkciju.
Tokom svoje prve vlade od 2004. do 2008. godine, Slovenija je usvojila evro i prvi put preuzela predsedanje EU. Međutim, suočio se sa optužbama za podmićivanje pre izbora 2008. godine, a njegovi problemi sa zakonom nastavili su se i kasnije, uključujući zatvorsku kaznu zbog mita. Janša je ponovo postao premijer 2012. godine, kada je formirao vladu nakon neuspeha Zorana Jankovića u formiranju koalicije.
Njegova vlada iz 2020. godine došla je na vlast nakon što je tadašnji premijer Marjan Šarec podneo ostavku. Tokom mandata, Janša je uveo niz restrikcija, posebno tokom pandemije kovida-19, i suočio se sa optužbama za nepravilnosti u javnim nabavkama. Njegova vladavina obeležena je i oštrim kritikama na društvenim mrežama, kao i sukobima sa evropskim liberalima.
Janša je privukao pažnju kada je u martu 2022. godine bio jedan od prvih evropskih lidera koji je posetio Kijev nakon ruske invazije, pružajući podršku Ukrajini. U svom današnjem obraćanju parlamentu, Janša je istakao da je lakše bilo postići nezavisnost Slovenije nego demokratizovati zemlju, naglašavajući važnost stabilnosti i reformi.
Nakon što je položio zakletvu, Janša će imati 15 dana da predloži kandidate za ministre i formira novu vladu. Njegova politika će se suočiti s izazovima, uključujući očekivanja javnosti, odnose sa opozicijom i međunarodnu zajednicu. Janša se nada da će njegovi budući potezi doprineti jačanju demokratije i prosperitetu Slovenije.
