Demokrate u Pododboru za Evropu Predstavničkog doma američkog Kongresa objavile su izveštaj koji se danas razmatra u Kongresu, postavljajući temelje za nadzor nad politikom Trampove administracije prema Zapadnom Balkanu i Bosni i Hercegovini u slučaju da osvoje većinu na predstojećim izborima u novembru. Izveštaj, koji je sastavio kongresmen Bil Kiting iz Masačusetsa, sadrži i dosad neobjavljeno pismo koje izražava zabrinutost zbog načina na koji je američka administracija podsticala zvaničnike u Bosni i Hercegovini da dodele ključni ugovor za izgradnju gasovoda kompaniji u vlasništvu Džozefa Flina, brata bivšeg savetnika Trampa, Majkla Flina.
U izveštaju pod nazivom „Plaćanje za uslugu na Blakanu“ od skoro 40 strana, nalaze se i odgovori administracije na to pismo, kao i odgovor na pismo koje osporava odluku o ukidanju sankcija Miloradu Dodiku. Kongresmeni iz obe stranke su pozvali Trampovu administraciju da uvede sankcije Dodiku i drugim srpskim zvaničnicima zbog zabrinutosti da njihovi potezi mogu destabilizovati region.
Republika Srpska je uložila najmanje devet miliona dolara u lobističke napore kako bi pridobila naklonost Trampove administracije od njegove druge inauguracije. Izveštaj navodi da su Milorad Dodik i njegovi saradnici potrošili milione dolara na lobiste s ciljem da uvere Trampovu administraciju da ukine sankcije. U oktobru 2025. godine, njihova lobistička kampanja je bila uspešna, uprkos brojnim kontroverzama uključujući presude suda i nastavak secesionističke retorike.
Izveštaj takođe ukazuje na to da je odluka o ukidanju sankcija Dodiku bila zasnovana na pogrešnoj pretpostavci da će on biti konstruktivan partner u provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ova pretpostavka se pokazala kao pogrešna, jer Dodik nije ispunio svoj deo dogovora. U izveštaju se navode primeri njegovog ponašanja koji bi mogli opravdati ponovno uvođenje sankcija.
Dodik je, tokom posete Vašingtonu u februaru 2026. godine, otvoreno govorio o nezavisnosti Republike Srpske, dok je u govoru proslavio pobedu svog saveznika nazvao Bošnjake „neprijateljima“. Ova retorika je izazvala oštre osude, uključujući kritike tadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je istakao da Dodikova retorika destabilizuje Bosnu i Hercegovinu i podriva njen multietnički karakter.
Izveštaj takođe beleži da je NSRS usvojila deklaraciju o zatvaranju Ureda visokog predstavnika, što je u suprotnosti sa prethodnim dogovorima i dodatno destabilizuje situaciju. Dodikove posete Moskvi i njegovo isticanje proruske retorike dodatno ukazuju na to koliko je odluka Trampove administracije da ukine sankcije bila pogrešna.
U zaključku, izveštaj ukazuje na to da su Dodik i njegovi saradnici koristili javna sredstva za lobiranje u cilju podrivanja politike SAD-a u Bosni i Hercegovini, što zahteva hitnu pažnju i moguću reviziju postojećih sankcija.
