Vrhovni vođa Irana ajatolah Modžtaba Hamnei izdao je direktivu da iranski obogaćeni uranijum, koji je gotovo oružanog kvaliteta, ne izlazi iz zemlje, javljaju danas Rojters, pozivajući se na dva visoka iranska izvora. Ova naredba Hamneija, koja se protivi jednom od ključnih američkih zahteva u vezi s nastavkom pregovora o mirovnom sporazumu, mogla bi dodatno zakomplikovati razgovore o okončanju američko-izraelskog rata protiv Irana.
Prema rečima jednog od izvora, koji je tražio anonimnost zbog osetljivosti situacije, „direktiva vrhovnog vođe i konsenzus unutar establišmenta jeste da zalihe obogaćenog uranijuma ne smeju da napuste zemlju“. Najviši iranski zvaničnici smatraju da bi slanje uranijuma u inostranstvo moglo učiniti Iran ranjivijim na moguće buduće napade Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Izraelski zvaničnici su ranije izjavili da je bivši predsednik Donald Tramp uverio Izrael da će iranske zalihe visokoobogaćenog uranijuma, potrebnog za izradu atomskog oružja, biti iznete iz Irana, te da svaki mirovni sporazum mora sadržati klauzulu o tome. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu naglasio je da neće smatrati rat završenim dok se obogaćeni uranijum ne ukloni iz Irana, dok Teheran ne okonča podršku posredničkim milicijama u regionu i dok se ne eliminišu kapaciteti balističkih raketa.
Na snazi je krhko primirje u ratu koji je započeo američko-izraelskim napadima na Iran 28. februara, na šta je Iran uzvratio napadima na zemlje u Persijskom zalivu koje sadrže američke vojne baze. U međuvremenu, izbile su borbe između Izraela i Hezbolaha u Libanu, koji podržava Iran. Dva visoka iranska izvora su saopštila da u Iranu postoji duboka sumnja da je pauza u neprijateljstvima taktička obmana Vašingtona kako bi se stvorio osećaj sigurnosti pre nego što se obnove vazdušni napadi.
Glavni iranski mirovni pregovarač, Mohamed Baker Kalibaf, izjavio je u sredu da „očigledni i skriveni potezi neprijatelja“ pokazuju da Amerikanci pripremaju nove napade. Tramp je u sredu rekao da su Sjedinjene Američke Države spremne da nastave dalje napade na Teheran ako Iran ne pristane na mirovni sporazum, ali je predložio da Vašington sačeka nekoliko dana da „dobije prave odgovore“.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu geopolitičku scenu u regionu. Iran se suočava s pritiscima ne samo od strane SAD-a i Izraela, već i unutar svoje unutrašnje politike, gde se čini da se konsenzus oko pitanja obogaćenog uranijuma čini sve jačim. U ovom kontekstu, odluka vrhovnog vođe može se smatrati pokušajem očuvanja nacionalnog suvereniteta i otpora prema spoljnim pritiscima.
S obzirom na trenutni razvoj događaja, analitičari predviđaju da bi nastavak ove krize mogao dovesti do dodatnih sukoba u regionu, posebno ako se ne postigne dogovor u bliskoj budućnosti. S obzirom na sve veće tenzije i sumnje, čini se da je put ka miru i stabilnosti u regionu sve više udaljen.
U ovom trenutku, međunarodna zajednica posmatra situaciju s velikim interesovanjem, s nadom da bi se pregovori mogli nastaviti kako bi se izbegle dalje eskalacije. Mnogi se pitaju da li će Iran biti spreman da preispita svoju poziciju u svetlu sve jačih pritisaka, ili će se čvrsto držati svojih načela i nastaviti s politikom obogaćivanja uranijuma u skladu sa svojim nacionalnim interesima.
U međuvremenu, situacija na terenu ostaje napeta, a sudbina budućih pregovora i potencijalnog mirovnog sporazuma ostaje neizvesna. Kako se događaji budu odvijali, svet će sa pažnjom pratiti svaki potez koji bi mogao uticati na mir i stabilnost u ovom ključnom delu sveta.
