Hrvatska ministarka zdravlja Irena Hrstić izjavila je da je smrt bivšeg atletičara i sportskog trenera Kristijana Josipa Periša u Jankomiru izolovan incident. Istakla je da nijedan pravilnik ne dopušta upotrebu jastuka pri sputavanju pacijenata. Ova izjava dolazi u svetlu tragičnih događaja koji su se odigrali u Klinici za psihijatriju „Sveti Ivan“ u Zagrebu, gde je Periš preminuo 21. oktobra.
Ministarka je komentarisala izjavu premijera Andreja Plenkovića, koji je rekao da nije potrebna njena ostavka jer se radi o gradskoj bolnici. Hrstić je napomenula da se preispituje krivična odgovornost u ovom slučaju, kao i da ne bi trebalo da dođe do politizacije. „Snimak postupanja u Jankomiru koji je rezultirao smrću Periša ostavio je na mene grozan utisak“, izjavila je ministrica, dodajući da takav tragičan ishod ne predstavlja sliku celokupne hrvatske psihijatrije.
Prema njenim rečima, hrvatska psihijatrija ima jasne protokole postupanja prema hospitalizovanim pacijentima s duševnim smetnjama koje je potrebno primenjivati u svim zdravstvenim ustanovama. Naglasila je da zdravstvena inspekcija već u preliminarnom izveštaju utvrdila značajne propuste u postupanju medicinskog osoblja. Takođe, Lekarska komora preispituje stručnost rada lekara i primenu terapije koja je korišćena u ovom slučaju.
Kada je u pitanju pet zahteva koje je uputila porodica preminulog Periša, uključujući izmenu pravilnika o postupanju, Hrstić je rekla da je moguće razmotriti takve izmene, posebno kada je reč o skraćivanju vremena prisile. Slučaj Periša, koji je imao samo 32 godine, potresao je javnost i izazvao brojne reakcije u Hrvatskoj.
Kristijan Periš doveden je u bolnicu radi hitnog psihijatrijskog pregleda i preminuo je iste večeri, u 21:26. Četvorica medicinskih tehničara su osumnjičeni za teško ubistvo i određeno im je jednomesečno istražni zatvor. Ovaj incident je otvorio brojne diskusije o stanju u hrvatskom zdravstvenom sistemu, posebno u oblasti mentalnog zdravlja.
Ministarka Hrstić je naglasila da je potrebno analizirati celokupnu delatnost psihijatrije u Hrvatskoj, ističući da većina slučajeva ne rezultira tragičnim ishodima poput ovog. Ona je ukazala na to da postoje jasni i dobro definisani protokoli koji se moraju poštovati kako bi se osigurala sigurnost pacijenata. Ova situacija je izazvala zabrinutost i kod stručne javnosti, koja traži odgovore na pitanja o etici i profesionalnosti u radu sa pacijentima koji pate od mentalnih poremećaja.
U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju kako će ovo uticati na dalji razvoj procedura i pravila u zdravstvenim ustanovama, kao i na način na koji se pristupa pacijentima u kriznim situacijama. Obrazovanje osoblja i njihova obuka za rad sa pacijentima s duševnim smetnjama postali su prioritet, a stručnjaci naglašavaju potrebu za unapređenjem sistema kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Ovaj slučaj takođe može predstavljati priliku za jačanje zakonskih okvira i procedura koje se tiču zaštite pacijenata, kao i obavezivanja zdravstvenih radnika na poštovanje etičkih standarda. U svakom slučaju, smrt Kristijana Periša ostavlja dubok trag i otvara važna pitanja o mentalnom zdravlju i pristupu zdravstvenoj zaštiti u Hrvatskoj. Kako se situacija razvija, javnost će pažljivo pratiti dalji tok istrage i eventualne promene u sistemu.
