Zaista ne želim da mislim i verujem u distopijsku budućnost Srbije bez državnog visokog obrazovanja, izjavila je prof. dr Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, u intervjuu za Danas. U svetlu aktuelnih pritisaka i kritika koje se postavljaju na račun državnih univerziteta, ona naglašava važnost očuvanja obrazovnog sistema koji je od suštinske važnosti za budućnost zemlje.
Kako je istakla, postoji zabrinutost u vezi sa namerama vlasti da uništi državne univerzitete i zameni „neposlušne“ profesore onima koji će se prilagoditi. Na pitanje o nedavnoj sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje, rektorka je ukazala na neobičan način na koji je poziv za prisustvo stigao – samo 58 minuta pre početka sastanka, što je, prema njenim rečima, stvorilo pritisak na učesnike.
Sednica održana 28. marta bila je, kako je rekla, izuzetno neprijatna. Iako je očekivala dijalog o stanju na državnim univerzitetima, situacija se pretvorila u „direktni prenos“ napada na rektora Univerziteta u Beogradu, prof. dr Vladana Đokića, koji je bio izložen teškim pitanjima i napadima. Rektorka je dodala da se atmosfera često pretvorila u agresiju, što je doprinelo dodatnom osećaju nesigurnosti među prisutnima.
Na sednici je rektoru Đokiću postavljano pitanja koja su imala za cilj da ga diskredituju, a rektorka je izjavila da je bila prinuđena da interveniše kako bi skrenula pažnju na prave probleme u visokom obrazovanju, naglašavajući da rektori nisu prisutni kako bi legitimovali napade na Đokića.
Ministar prosvete, kao i predsednica Skupštine, bili su prisutni na sednici, ali je rektorka naglasila da je saradnja sa ministrom Stankovićem trenutno nepostojala. Tokom studentskih protesta, rektori su imali priliku da se sretnu sa ministrom, ali je komunikacija od tada postala ograničena. Svi razgovori o normalizaciji nastave vođeni su sa premijerom, dok je ministar izostajao sa sastanaka.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja je koliko će tragični događaj na Filozofskom fakultetu uticati na buduće odluke vlasti o funkcionisanju visokoškolskih ustanova. Rektorka je istakla da ministar prosvete, dok poziva na strpljenje u vezi s istragom, istovremeno prejudicira odgovornost rektora, što stvara dodatnu napetost u akademskoj zajednici.
Pitanje odgovornosti ne samo da se postavlja prema rektorima, već i prema ministru, koji, prema rečima rektorke, izbegava preuzimanje odgovornosti za stanje u obrazovanju. Umesto toga, on se fokusira na pretnje i zastrašivanja, što dodatno pogoršava situaciju u visokom obrazovanju.
Kao glavni problemi koje bi Ministarstvo prosvete trebalo da reši, rektorka je navela implementaciju sistema SPIRI, nedovoljna finansijska sredstva za obezbeđenje prostora fakulteta, kao i izostanak sredstava za investiciono održavanje. Njena izjava ukazuje na to da se ozbiljni problemi u visokom obrazovanju ne rešavaju, dok se akademska zajednica suočava sa stalnim pritiscima.
Rektorka Nikolić završava intervjue naglašavajući da je neophodno da Ministarstvo prosvete preuzme odgovornost za sistemsko funkcionisanje obrazovanja i prestane sa marginalizacijom uloge akademske zajednice. Njena poruka je jasna: autonomija univerziteta mora biti očuvana kako bi se obezbedila budućnost obrazovanja u Srbiji.
