Stručnjak za komunikacije Maro Alavanja komentarisao je aktuelne tenzije između Srbije i Hrvatske, posebno u kontekstu predstojećih izbora u Srbiji. Alavanja je ukazao na to da je moguće da se Aleksandar Vučić oseća nesigurno i da je izgubio kontrolu nad situacijom, što ga može naterati na donošenje radikalnijih odluka, sličnih onima Viktor Orbana pre mađarskih izbora.
U Srbiji se čuje optužba da su hrvatski mediji pristrasni u svom izveštavanju. Alavanja smatra da takve tvrdnje ukazuju na to da srpski mediji nisu navikli na kritiku. On primećuje da veliki broj medija u Srbiji posluje pod režimskom kontrolom, a da su kritički glasovi često potisnuti ili promenili vlasnike pred izbore. Alavanja ističe da humor, kao što je bio slučaj sa Zoranom Kesićem, predstavlja pretnju za autoritarne režime, ali se raduje što Kesićeve poruke i dalje dopiru do publike putem društvenih mreža.
HND je upozorio na pokušaje zastrašivanja novinara, a Alavanja smatra da bi tokom izbora moglo doći do problema na granici za novinare iz Hrvatske. On veruje da će Vučić biti oprezan, s obzirom na pažnju koju Evropska unija pridaje ovom pitanju. Međutim, podseća na raniju situaciju oko sahrane Ratka Mladića, kada je Srbija ignorisala preporuke EU.
Analitičari ističu da je trenutna situacija u Srbiji vrlo napeta, s mogućim građanskim nemirima ukoliko rezultati izbora budu sporni. Alavanja ukazuje na to da je transparentnost procesa brojanja glasova ključna, posebno u Beogradu i ruralnim područjima. Postavlja se pitanje koliko će EU tolerisati Vučićeve postupke, posebno u vezi sa slobodom medija.
Alavanja razdvaja kritičko izveštavanje od mešanja u izbore. On objašnjava da je mešanje kada se mediji koriste za prikriveno oglašavanje ili kada se urednici biraju prema bliskosti režimu. Nasuprot tome, kritičko izveštavanje, koje dolazi iz Hrvatske, smatra legitimnim.
Na kraju, Alavanja ukazuje na to da će njegov razgovor verovatno biti interpretiran na način koji odgovara pro-Vučićevim medijima, što dodatno potvrđuje trenutnu medijsku klimu u Srbiji. On opisuje ovu situaciju kao „orvelovsku“ i naglašava da, u ovim teškim uslovima, postoje pojedinci koji se bore za demokratiju i koji pružaju primer kako bi demokratija trebala izgledati.
Ova situacija ukazuje na složene odnose između Srbije i Hrvatske, kao i na unutrašnje tenzije u Srbiji pred predstojeće izbore. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakav će uticaj imati na slobodu medija i političku stabilnost u regionu.
