Dolazak ukrajinskog predsednika u Beograd označio je početak posete izuzetno visoke geopolitičke osetljivosti. Ovaj susret je bio pažljivo organizovan kako bi se minimizovala šteta po domaću javnost, predstavljajući ga kao „strogo poslovni“. Ukrajinskog predsednika na aerodromu nije dočekao predsednik Srbije, već ministarka energetike i rudarstva, čime je sastanku data ekonomska i energetska dimenzija, dok je vojno-politička dimenzija smanjena. Svečani doček je održan tek sledećeg dana.
Sastanak je ispunjen napetostima, s obzirom na to da Srbija godinama održava bliske veze sa Moskvom, ne uvodeći sankcije Rusiji. Ovaj „nedefinisan“ stav izazvao je otpor unutar Ukrajine prema poseti Beogradu, a sastanak je nekoliko puta odlagan. Ipak, znaci saradnje su postojali, uključujući posetu prve dame Ukrajine Beogradu i susrete na međunarodnim samitima.
Srbija se trudi da pokaže maksimalnu saradnju prema Evropskoj uniji, s obzirom na unutrašnju političku situaciju koja pritisne predsednika Vučića da se približi Briselu. Mediji bliski vlastima su ovaj sastanak predstavili kao strateški događaj, kako bi umanjili nezadovoljstvo biračkog tela.
Srpska vojna industrija je važna za Ukrajinu, jer je postala ključni indirektni partner kroz posredničke zemlje. Srbija je snabdela Ukrajinu municijom vrednom gotovo milijardu evra. U okviru saradnje, razmatra se izgradnja zajedničke fabrike dronova, u kojoj bi Ukrajina pružila tehnološko znanje, a Srbija radnu snagu. Međutim, postoji mnogo bezbednosnih prepreka, posebno u svetlu uloge Izraela, koji je uključен u izgradnju fabrike.
Iako su se oba predsednika složila da vojna saradnja nije tema razgovora, znatno je pažnje posvećeno energetskoj arhitekturi. Srbija, koja je ranije bila zavisna od ruskog gasa, sada pokušava da se priključi novim energetskim koridorima kako bi smanjila zavisnost od Moskve. Ukrajina ima značajnu ulogu u ovom procesu zbog svojih podzemnih skladišta gasa, čime može pomoći Srbiji da zameni ruski gasni monopol.
Tokom zajedničkog obraćanja, predsednik Vučić je naglasio podršku teritorijalnom integritetu svih država članica UN, uključujući Ukrajinu. Predsednik Zelenski je potvrdio svoj stav o nepriznavanju Kosova, što je važno za srpsku javnost. Obe strane su izrazile međusobnu podršku na putu ka evropskim integracijama.
Na kraju, oba lidera su postigla određene ciljeve. Vučić nastavlja svoju složenu politiku balansiranja između Rusije i EU, dok je Zelenski verovatno osigurao nastavak isporuka municije i produbio ekonomske veze. Ova poseta je još jednom potvrdila kompleksnost i izazove u međusobnim odnosima, kako u regionu, tako i na globalnom nivou.
