U poslednjih 13 godina, Hrvatska se suočila s drastičnim smanjenjem broja učenika, gubeći gotovo 64.000 njih, što odgovara gašenju približno 3.760 razrednih odeljenja. Ovi podaci dolaze od Ministarstva nauke, obrazovanja i mladih, a tiču se perioda od školske godine 2013/2014., koja je prva godina za koju su podaci javno dostupni. U školskoj godini 2026/2027, ukupno je u Hrvatskoj 445.231 učenik, što je smanjenje od 552 učenika u odnosu na prethodnu školsku godinu. Od tog broja, 298.060 su osnovnoškolci, dok 147.171 učenik pohađa srednje škole.
U školskom sistemu trenutno funkcioniše 1.326 redovnih matičnih škola, što predstavlja smanjenje za dve škole u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, broj područnih škola opao je na 1.022, što je pad od 22 područne škole u samo jednoj godini. U poređenju sa školskom godinom 2013/2014., tada je bilo manje matičnih škola (1.278), ali znatno više područnih škola (1.220).
Demografski gledano, određene županije su posebno pogođene ovim padom. Vukovarsko-sremska županija beleži pad od 34,69 posto, Brodsko-posavska županija 31,38 posto, a Požeško-slavonska 31,30 posto. Nasuprot tome, jedine županije koje beleže blagi rast broja učenika su Grad Zagreb, sa porastom od 2,15 posto, i Istarska županija, koja ima porast od 1,88 posto.
U prvom razredu osnovnih škola, ove godine upisano je 36.840 učenika, što je povećanje od 382 učenika u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, iz osnovnoškolskog sistema izlazi veća generacija; osmi razred ove godine završava 38.598 učenika, što je 610 više nego prošle godine. U prvom razredu srednjih škola upisano je 38.705 učenika, što predstavlja pad od 639 učenika u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, u završnim razredima srednjih škola postoji 39.001 maturant, što je povećanje od 1.028 u odnosu na prošlu godinu.
Od ukupnog broja maturanata, 42 posto završava četvorogodišnje strukovne škole, dok je broj onih koji završavaju gimnazije i trogodišnje strukovne škole gotovo jednak. Ovi podaci ukazuju na promene u obrazovnom sistemu u Hrvatskoj i potencijalne izazove s kojima se suočava.
Smanjenje broja učenika može imati dugoročne posledice na obrazovni sistem, kao i na društvo u celini. Sa manje učenika, škole se suočavaju s izazovima održavanja kvaliteta obrazovanja, kao i sa smanjenjem finansijskih sredstava. Smanjenje broja razreda može dovesti do zatvaranja škola, što dodatno komplikuje situaciju, posebno u manjim mestima.
Osim toga, demografski trendovi ukazuju na to da se Hrvatska suočava s problemom starenja populacije, što može dovesti do daljih smanjenja broja učenika u budućnosti. Mladi ljudi, često u potrazi za boljim prilikama, napuštaju zemlju, što dodatno pogoršava situaciju.
Hrvatski obrazovni sistem treba da se prilagodi ovim promenama i pronađe načine za privlačenje i zadržavanje učenika. To može uključivati poboljšanje kvaliteta obrazovanja, modernizaciju nastavnih planova i programa, kao i jačanje saradnje između škola i lokalnih zajednica.
U svetlu ovih izazova, važno je da se donosioci odluka fokusiraju na strategije koje će podržati obrazovni sektor i osigurati da mladima pružimo potrebne resurse i prilike za uspeh. Samo tako Hrvatska može da se suoči s demografskim promenama i stvori održivu budućnost za svoje obrazovanje i društvo.
