Mnogi od nas imali su sreće da im pred spavanje ili u bilo koje doba dana majke, očevi i rodbina čitaju bajke. Prvi pisci koje smo voleli bili su braća Grim i Hans Kristijan Andersen. Međutim, bajke koje smo slušali i voleli u njihovim originalnim verzijama nisu bile tako benigni, već su često ličile na horor filmove. U ovom članku ćemo se osvrnuti na pet poznatih bajki, čije su originalne verzije mnogo mračnije i brutalnije od onih koje smo navikli da čitamo.
Jedna od najpoznatijih bajki je priča o Crvenkapi. U verziji koju svi poznajemo, mala devojčica nosi poklone svojoj baki i na kraju se sreće sa vukom, koji joj ne nanosi pravu štetu. U originalnoj verziji Šarla Peroa iz 1697. godine, međutim, vuk ubija Crvenkapinu baku, a njeno iskasapljeno telo skriva u ostavi. Onda pravi bocu vina od njene krvi, što je zasigurno šokantna slika koja se ne uklapa u srećan završetak koji smo navikli da slušamo.
Još jedna poznata bajka braće Grim je „Zlatokosa“. U ovoj priči, lepa dugokosa devojka je zarobljena u dvorcu od strane zle veštice. Princ dolazi po nju, penje se do nje koristeći njenu kosu i, nažalost, nakon što se njih dvoje zbliže, Zlatokosa zatrudni. Veštica je proteruje, a kada se dete rodi, baca ga sa tornja. Dete pada u trnje, što mu spasava život, ali mu se zabija u oči, ostavljajući ga slepim. Ova verzija bajke nosi mnogo više bola i tragedije nego što se može naslutiti iz popularizovane verzije.
Diznijev film „Mala sirena“ takođe je znatno umereniji od Andersenove verzije. U originalnoj priči, sirena se odriče svog glasa kako bi dobila ljudske noge, ali svaki korak koji napravi je mučan i bolan, kao hod po oštrici noža. Njena želja da osvoji princa dovodi je do toga da pleše s njim, ali kada je on odbija, gubi volju za životom i baca se u more. Iako je imala priliku da povrati svoje peraje ubijanjem princa, odlučuje se za smrt, što je zastrašujući završetak koji se ne može zamisliti u verziji koja je popularizovana među decom.
U verziji bajke o Pepeljugi, razlike su takođe drastične. Dok se u crtaću cipelice koje nosi na balu predstavljaju kao staklene, u originalu su napravljene od zlata. Ali to nije sve; njena starija sestra pokušava da se uklopi u cipelu tako što odseca nožne prste i pete, a kada princ sazna šta je učinila, besni. Na kraju, male ptice dolete i pokljuvaju joj oči, ostavljajući je slepom. Ova brutalnost je daleko od romantične priče koju smo naučili.
Na kraju, priča o Snežani nije onakva kakvu je pamtimo. U originalnoj verziji, zla kraljica šalje lovca da ubije Snežanu i donese njena pluća i jetru kako bi ih pojela. Međutim, plan ne uspeva kada princ spasava Snežanu izvodeći otrovnu jabuku iz njenog grla. U osvetničkom maniru, Snežana zajedno s princem primorava kraljicu da igra u užarenim gvozdenim cipelama do smrti. Ova mračna osnova priče daje sasvim drugačiji ton.
Ove bajke, u svojim originalnim verzijama, nose ozbiljne poruke o opasnostima, gubicima i mračnim stranama ljudske prirode. Dok su popularizovane verzije prilagođene deci, originali su često daleko od srećnih završetaka i sadrže elemente koji su više prikladni za starije čitatelje. U budućnosti, možda bi trebalo razmisliti o tome kako se ove bajke interpretiraju i koje poruke šalju novim generacijama.
