U Sjedinjenim Američkim Državama, pažnju javnosti privukla je informacija o boravku dvojice operativaca bliskih predsedniku Donaldu Trumpu u Banjaluci, gde su savetovali Milorada Dodika i njegovu stranku tokom teške predizborne kampanje za Republikansku stranku. Ovaj događaj je izazvao značajne reakcije, posebno u kontekstu političkih tenzija koje i dalje postoje u Bosni i Hercegovini.
Gorica Dodik, kćerka Milorada Dodika, koja je ranije bila na listi osoba kojima su SAD uvele sankcije, reagovala je na ovu situaciju nakon što je vest izazvala veliku pažnju u Americi. Prema informacijama koje prenosi portal Klix, Gorica je pokušala da umanji značaj ovog događaja, optužujući „probošnjačke lobiste“ za širenje negativne propagande prema njenoj porodici i njihovoj političkoj agendi.
U svojim izjavama, Gorica je ukazala na to da su „svi oni koji godinama lobiraju za probošnjačku politiku“ sada ponovo aktivni i da šire antisrpsku propagandu. Izjavila je da je to deo orkestrirane kampanje koju vode novinari i aktivisti, među kojima je i poznata novinarka Christiane Amanpour, za koju tvrdi da se već godinama bavi negativnim prikazivanjem Srba i Republike Srpske.
Gorica Dodik nije stala samo na verbalnim napadima; u svojim odgovorima na društvenim mrežama delila je fotografije i snimke iz perioda agresije na Bosnu i Hercegovinu, pokušavajući da prikaže Bošnjake kao ekstremiste. U jednoj od svojih objava, podelila je snimak napada na Ambasadu SAD-a u BiH iz 2011. godine, sugerišući da svi Bošnjaci mogu biti smatrani potencijalnim ekstremistima.
U tom kontekstu, posebno je napadala Evu Kokalari, novinarku i konzervativnu aktivistkinju iz MAGA krugova, koja je albanskog porekla. Kokalari je kritikovala Milorada Dodika zbog njegovih bliskih odnosa sa Putinom, na što je Gorica odgovorila uvredama, govoreći da bi Kokalari trebala da bude u zatvoru zbog svojih izjava.
„Ti si bolesna žena puna mržnje i trebaš na liječenje. Da ima pravde, završila bi u zatvoru za sve laži što pišeš o Miloradu“, napisala je Gorica u jednom od svojih odgovora, pokazujući time koliko je situacija napeta i emocionalna.
Ova situacija u Banjaluci dodatno naglašava kompleksnost političkih odnosa u Bosni i Hercegovini, gde se različite političke grupacije bore za uticaj i podršku, dok istovremeno pokušavaju da se suoče sa stranim pritiscima i lobiranjem. U vreme kada se bliže izbori, ovakvi događaji dodatno komplikuju već napetu političku scenu.
Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati, kao i kakve će posledice imati na predstojeće izbore i političku stabilnost u regionu.
