Beč – Glečeri na Alpima se tope ubrzanim tempom, a prema najnovijem istraživanju italijanske ekološke organizacije Legambijente, postoji opasnost da bi mogli potpuno nestati u narednim decenijama. Prema podacima, od 2000. godine, površina glečera smanjila se za 39 odsto, što je rezultat globalnog zagrevanja.
Organizacija Legambijente svake godine tokom leta istražuje najvažnije glečere u Alpima. Vanda Bonardo iz ove organizacije ističe da su staze koje su nekada prelazile preko leda sada delimično na siparu, a na drugim mestima voda teče preko područja koja su nedavno bila potpuno smrznuta. Takođe, pojavile su se duboke pukotine, što čini neke ture izuzetno opasnim za planinare i turiste.
U izveštaju se navodi da bi svi alpski glečeri koji se nalaze ispod 3.500 metara mogli nestati do 2050. godine. Glečer Forni, koji se nalazi u blizini Bormija u Lombardiji, predstavlja dramatičan primer brzih promena u pejzažu. Glaciolog Klaudio Smiralja, koji posmatra ovaj glečer već 65 godina, kaže da je ovog leta doživeo promene koje nikada pre nije video – glečer se raspao na nekoliko delova, a njegova površina na mnogim mestima izgleda sivo i crno, dok istovremeno gubi led.
Svetska služba za praćenje glečera izveštava da od 2000. godine godišnje nestaje u proseku 273 milijarde tona leda, a da bi do 2025. godine ta cifra mogla dostići 408 milijardi tona. Ovaj proces se čini posebno ubrzanim u Alpima, gde su temperature ove godine dostigle alarmantne nivoe.
Izuzetna toplina u planinama ima ključnu ulogu u ovom procesu. Tokom leta, nivo smrzavanja se često kreće između 4.000 i 5.000 metara, što znači da čak i na visinama gde se obično zadržava sneg, može biti pretoplo duži period. Ova situacija je dvostruko problematična za glečere, jer snežni pokrivač obično deluje kao zaštitni sloj, sprečavajući sunce da direktno zagreva led. Kada se ovaj sneg otopi, led ostaje nezaštićen i izložen sunčevim zracima.
Promene u glečerima imaju velike posledice ne samo za planinski ekosistem već i za ljude koji zavise od vode koju oni pružaju. Glečeri predstavljaju važan izvor slatke vode za mnoge reke koje napajaju gradove i poljoprivredu u dolinama ispod. Njihovo nestajanje može dovesti do ozbiljnih problema sa snabdevanjem vodom u budućnosti.
Osim toga, toplotni talasi i ekstremni vremenski uslovi, koji se često povezuju sa klimatskim promenama, mogu izazvati dodatne rizike kao što su klizišta i poplave. Zbog ovih fenomena, zajednice koje žive u blizini glečera moraju se prilagoditi novim uslovima, a to može zahtevati značajne promene u infrastrukturi i načinu života.
U svetlu ovih zabrinjavajućih informacija, važno je da se preduzmu hitne akcije za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i borbu protiv klimatskih promena. Globalna zajednica mora da se ujedini kako bi se zaštitili ovi dragoceni prirodni resursi i osiguralo održivo korišćenje vode za buduće generacije.
U zaključku, glečeri na Alpima suočavaju se sa ozbiljnim pretnjama zbog globalnog zagrevanja, a njihovo brzo topljenje može imati dalekosežne posledice na ekosisteme i ljudske zajednice. Potrebno je hitno delovanje kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i očuvali ovi dragoceni ledeni zidovi koji čine deo prirodnog bogatstva našeg sveta.
