U veličanstvenom naučnom otkriću tokom proleća ove godine, retka i značajna biljka, poznata kao velika mužica (Androsace maxima), pronađena je na Malkoj Golaji, kod Zaječara. Ovu biljku su otkrili dr Miloš Popović i Branko Jotić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, a za koju su biolozi smatrali da je izumrla na ovim prostorima.
Velika mužica otkrivena je tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta Zaječara, koje sprovodi udruženje Eko Istok, na području Malke Golaje, na tromeđi između sela Nikoličeva, Zvezdana i Gamzigrada. Tokom istraživanja flore i faune u okolini Zaječara u proleće 2026. godine, ovu vrstu su pronašli biolozi dr Popović i Jotić, prema informacijama sa portala Klima101.
Dr Popović je istakao da je otkriće vrste za koju se smatralo da je izumrla ili nikada ranije zabeležena, jedan od najlepših trenutaka za svakog terenskog biologa. „To je nešto što se rečima ne može opisati i zaista se mora doživeti da bi se razumelo“, rekao je Popović. Prema procenama stručnjaka uključenih u ovu studiju, postoji mogućnost da se u ovom području nalazi jedino preostalo stabilno stanište velike mužice u Srbiji.
Branko Jotić naglašava da je Androsace maxima izuzetno retka i značajna vrsta. Zbog malog broja potvrđenih nalazišta, ova biljka biće uvrštena u buduće izdanje Crvene knjige flore Srbije, koja je trenutno u izradi. Njeno očuvanje ima poseban značaj, s obzirom na to da se dugo smatralo da je ova biljka gotovo nestala sa prostora Srbije.
Velika mužica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice jagorčevina (Primulaceae), koja je zaštićena u Srbiji. Njeno prisustvo beleženo je još u vreme Josifa Pančića u okolini Niša, Beograda i Novog Sada, ali novijim terenskim istraživanjima nije potvrđena na tim lokalitetima. Ovo otkriće donosi novu nadu za očuvanje ove retke vrste.
Pored značaja za biologe, otkriće velike mužice ima implikacije i na planiranje korišćenja zemljišta u ovoj regiji. Prema dokumentima o izradi strateške procene uticaja i prostornog plana posebne namene, planirani obuhvat uključuje delove teritorije Zaječara i Bora, uključujući Nikoličevo, deo Zvezdana i Metovnicu. Zbog toga, očuvanje staništa velike mužice postaje ključno za očuvanje biodiverziteta u ovom području.
Ovo otkriće dodatno naglašava važnost terenskih istraživanja i monitoringa biodiverziteta, koji mogu dovesti do novih saznanja o vrstama za koje se smatralo da su nestale. Dr Popović i njegov tim planiraju da nastave sa istraživanjima na ovom lokalitetu kako bi bolje razumeli ekološke uslove koji omogućavaju opstanak ove retke vrste.
U svetlu novog otkrića, Biolozi pozivaju na očuvanje prirodnih staništa i podstiču zajednice da se uključe u zaštitu biodiverziteta. Otkrivena velika mužica simbolizuje ne samo bogatstvo prirode koje još uvek postoji, već i potrebu da se očuvamo i zaštitimo te dragocenosti za buduće generacije.
Ovaj trenutak predstavlja značajan korak napred u istraživanju i očuvanju prirode Srbije, a biolozi se nadaju da će njihovo otkriće inspirisati slične inicijative i dodatna istraživanja u drugim delovima zemlje. U svetlu svih ovih informacija, očigledno je da je priroda puna iznenađenja koja čekaju da budu otkrivena, a velika mužica je samo jedan od mnogih dragulja koji čekaju svoju priliku da zasjaju.
