Desetine hiljada Srba preplavile su u ponedeljak beogradske ulice da proslave izborni poraz autoritarnog vladara Aleksandra Vučića, koji je više od decenije dominirao politikom u zemlji. Njegov odlazak sa vlasti predstavlja kulminaciju skoro dvogodišnjih protesta, koje su predvodili studenti, protiv jednog od najizrazitijih populističkih režima u Evropi. Ova promena označava početak nove ere upravljanja, koju vodi omladinski pokret nastao „odozdo”, piše Forin polisi.
Od kada je 2014. godine preuzeo vlast, Vučić je sistematski gušio demokratske slobode, oslanjajući se na organizovane izborne krađe kako bi svoju Srpsku naprednu stranku održao na vlasti. Koristio je silu za gušenje nezadovoljstva, a uprkos kritikama iz Evrope, nastavio je da se približava Rusiji i Kini. Njegov način vlasti, koji je uključivao stalno prebacivanje između funkcije predsednika i premijera, omogućio je Vučiću da zadrži kontrolu i produži svoju vladavinu na duži period.
Međutim, čini se da je protestni pokret predvođen studentima, koji se razvijao tokom godina, konačno uzdrmao Vučićevu vlast. U novembru 2024. godine izbile su demonstracije nakon urušavanja betonske nadstrešnice na železničkoj stanici, što je rezultiralo smrću 16 ljudi. Aktivisti su optužili vlasti u Beogradu za nemar, korupciju i loš državni nadzor. Bezbednosne snage su odgovorile prekomernom upotrebom sile, proizvoljnim hapšenjima i digitalnom represijom.
Ipak, protestni pokret nije zamro, a u nedelju je grupa „Studentska lista” osvojila 52,54 odsto glasova, uz izlaznost od skoro 69 odsto – što je najviši nivo u poslednjih više od 30 godina. „Jasno je da smo izgubili ove izbore”, izjavio je Vučić u televizijskom obraćanju, gde je za svoj poraz okrivio strano mešanje, bez navođenja dokaza. On je rekao da je to bila „potvrda revolucije” koju su sproveli različite evropske zemlje i američka „duboka država”.
Međunarodni posmatrači su, međutim, ukazali na to da je Vučićeva stranka imala nepravednu prednost pre glasanja. „Ukorenjene prednosti koje je uživala vladajuća stranka, uključujući zloupotrebu državnih resursa, zastrašivanje i pritiske na birače, kandidate i civilno društvo, dodatno su narušili izborni ambijent”, navela je u saopštenju međunarodna misija za posmatranje izbora Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Očekuje se da će „Studentska lista” osvojiti 140 poslaničkih mesta u parlamentu, što bi ovom bloku obezbedilo mandat za vladanje bez potrebe za formiranjem koalicije. Pred strankom je sada težak zadatak – izbor premijera koji će voditi Srbiju napred. „Studentska lista” još uvek nije imenovala kandidata za tu funkciju, iako stručnjaci smatraju da je Ilija Srdanović, kardiolog koji je predvodio ovaj pokret, jedan od glavnih pretendenata. Kao jedan od favorita pominje se i bivši guverner centralne banke Dejan Šoškić, koji je 2012. godine podneo ostavku zbog navodnog mešanja vlade u rad institucije.
Nakon rezultata objavljenih u nedelju, vršilac dužnosti predsednika Ana Brnabić mora da raspiše vanredne predsedničke izbore najkasnije do 27. decembra; Vučić je prošlog meseca podneo ostavku na mesto predsednika kako bi se kandidovao za funkciju premijera. Do sada nije jasno koga će „Studentska lista” predložiti za tu ulogu.
Ova situacija u Srbiji predstavlja značajan preokret u političkom pejzažu, a građani su pokazali svoju moć kroz masovne proteste i angažman. Sa novim vođstvom na pomolu, mnogi se nadaju da će Srbija krenuti ka otvorenijem i demokratskijem društvu, iako pred novim liderima stoje veliki izazovi u pogledu reformi i jačanja institucija. U ovom trenutku, pažnja javnosti je usmerena na to kako će se oblikovati nova vlast i koje će korake preduzeti da bi ispunili očekivanja građana.
