Ekonomski gubici izazvani vremenskim nepogodama u Evropi postaju sve veći problem za javne finansije, a analize pokazuju da većina štete nije osigurana, što znači da će teret na kraju snositi poreski obveznici. Ova situacija postaje sve ozbiljnija, posebno u svetlu rastućih troškova za odbranu i starenja stanovništva. Vremenski ekstremi, kao što su požari na jugozapadu Evrope i poplave u različitim državama, samo su neki od primera koji dodatno opterećuju finansijske resurse država.
Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, između 1980. i 2024. godine, vremenske i klimatske nepogode prouzrokovale su ekonomsku štetu od otprilike 822 milijarde evra unutar Evropske unije. Štaviše, četvrtina te štete dogodila se u poslednje četiri godine, što jasno ukazuje na trend učestalijih katastrofa. Istraživanja pokazuju da je samo četvrtina ovih šteta osigurana, a u nekim zemljama taj procenat je ispod pet odsto, što dodatno naglašava rizik koji države preuzimaju.
Razlike u pokrivenosti osiguranjem su takođe značajne. Dok je Belgija uspela da pokrije veći deo štete od poplava u 2021. godini osiguranjem, Nemačka je morala da izdvoji oko 30 milijardi evra iz budžeta zbog niskog nivoa osiguranja. Ova situacija može postati još nepovoljnija u budućnosti, jer se očekuje da će udeo osigurane štete opadati kako vremenske nepogode postaju sve učestalije.
Evropska unija planira da predstavi nove predloge za jačanje klimatske otpornosti i upravljanje rizikom. Na primer, Grčka razmatra proširenje osiguranja i jačanje infrastrukture u turističkim centrima, dok je Portugalija najavila uvođenje obaveznog osiguranja domaćinstava nakon poplava početkom 2026. godine.
Jedna od ideja koja se razmatra su obveznice za slučaj katastrofe, koje omogućavaju investitorima potencijalno visoke prinosе, ali i rizik od gubitka uloženog kapitala u slučaju definisanih nepogoda. Ipak, analitičari upozoravaju da takvi mehanizmi mogu biti skupi, posebno za države koje moraju plaćati premije čak i kada se katastrofe ne događaju.
Ekonomisti ističu da je neophodno da Evropa pređe sa jednokratnog finansiranja posledica katastrofa na sistematsko ulaganje u prevenciju. Mnoge studije pokazuju da rana ulaganja u klimatsku otpornost dugoročno štede novac i pomažu u izbegavanju rasta javnog duga nakon prirodnih katastrofa.
Evropska centralna banka predložila je uspostavljanje zajedničke javno-privatne šeme reosiguranja na nivou EU, koja bi spojila privatne rizike od prirodnih katastrofa uz podršku fonda EU za finansiranje javnih šteta. Ovaj pristup mogao bi pomoći u smanjenju finansijskog tereta koji pada na države.
Međutim, ključno pitanje za evropske vlade ostaje da li će trenutni toplotni talasi i požari biti dovoljni da stvore političku volju za ulaganje u prevenciju štete koja nastaje usled klimatskih promena. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci, posledice klimatskih promena mogle bi postati još ozbiljnije, a teret na javne finansije dodatno se povećati.
U svetlu svih ovih izazova, potrebno je da evropske države preispitaju svoje strategije i istraže nove načine kako da se zaštite od sve učestalijih klimatskih nepogoda. Samo kroz proaktivni pristup i ulaganje u infrastrukturu i osiguranje, moguće je umanjiti uticaj ovih katastrofa na ekonomiju i javne finansije.
