Ekstremne vrućine izazvane klimatskim promenama ozbiljno isušuju evropsko zemljište i pogoršavaju sušu koja je zahvatila kontinent, prema novoj naučnoj studiji koju je sprovela međunarodna grupa stručnjaka za analizu klimatskih događaja poznata kao World Weather Attribution (WWA). Ova studija otkriva značajne posledice globalnog zagrevanja, koje su doveli do povećanog isparavanja vode iz reka, jezera, zemljišta i biljaka.
Prema podacima iz studije, rekordni toplotni talasi su učinili sušu u zapadnoj Evropi 80 puta verovatnijom, dok je u istočnoj Evropi ta verovatnoća porasla 40 puta. Naučnici navode da su ekstremne suše u zapadnoj Evropi postale pet puta verovatnije zbog emisija koje su rezultat sagorevanja fosilnih goriva, dok je u istočnoj Evropi ta verovatnoća veća čak 11 puta. Ova saznanja ukazuju na promenu u uzrocima suša; ranije su suše bile najčešće povezane sa nedostatkom padavina, dok visoke temperature postaju sve ključniji faktor.
Iako je poslednja zima u zapadnoj Evropi bila vlažna, trenutni nivo suše u regionu ocenjen je kao „ekstreman“, dok bi pre klimatske krize bio klasifikovan kao „umeren“. Ove promene su već dovele do ozbiljnih posledica. Mnoge zemlje su uvele ograničenja u potrošnji vode; na primer, veliki deo južne Engleske je pod zabranom korišćenja creva za zalivanje. U Španiji i Francuskoj zabeleženi su šumski požari, a poljoprivrednici se suočavaju sa jednim od najsušnijih zemljišta ikada.
Očekuje se da bi Evropa mogla izgubiti oko devet miliona tona žitarica, dok se u Francuskoj predviđa najlošija berba kukuruza u poslednjih 50 godina. U Rumuniji su poljoprivrednici izgubili više od milion hektara useva. Smanjeni vodostaji evropskih reka imaju uticaj i na proizvodnju hidroenergije, kao i na transport robe. Nivo Rajne kod Lobita u Holandiji pao je ispod najnižeg zabeleženog nivoa tokom vrelog leta 1976. godine.
Naučnici upozoravaju da bi poremećaji u snabdevanju mogli dodatno povećati cene hrane i energije, posebno pogađajući domaćinstva sa nižim prihodima. Profesor Dominik Šumaher sa Univerziteta u Cirihu ističe da se neuobičajeno isušivanje zemljišta primećuje već tokom proleća. On napominje da je suša 2026. godine počela dva meseca ranije nego što je to bio slučaj 2022. godine. Kombinacija vlažnog početka godine i naglog prelaska u sušne uslove stvara posebno opasne uslove za šumske požare.
Šef UN za klimu, Sajmon Stil, ocenjuje da su pogoršanje suša i sve češći ekstremni vremenski događaji „crveno upozorenje“ da se planeta zagreva. WWA je koristila klimatske modele i podatke o vremenskim uslovima kako bi uporedila današnje uslove sa klimom bez globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima. Istraživači su zaključili da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem učinile sušu 2026. godine ozbiljnijom u zapadnoj i istočnoj Evropi, a procene ukazuju da je zbog visokih temperatura život izgubilo oko 20.000 Evropljana.
Predsednica Nacionalne grupe za sušu u Engleskoj, Helen Vejkham, upozorila je da se potrošnja vode povećava upravo u trenutku kada su njene rezerve pod najvećim pritiskom. Ove okolnosti postavljaju ozbiljna pitanja o održivosti poljoprivrede i snabdevanja vodom u Evropi, a potrebna su hitna i efikasna rešenja kako bi se ublažile posledice klimatskih promena. U svetlu ovih saznanja, važno je da se preduzmu ozbiljni koraci ka smanjenju emisija i očuvanju prirodnih resursa, kako bi se obezbedila stabilna budućnost za sve građane Evrope.
