Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski pokušaj da spreči nestašice izazvane ratom u Iranu suočava se sa neočekivanim problemom: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent ima na raspolaganju. Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže troškove fosilnih goriva u Evropi i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da sukob košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije. Američki predsednik Donald Tramp naložio je svojim saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno da poremeti globalna energetska tržišta. Prema rečima direktora „DHL“ grupe Tobiasa Majera, u Evropi postoje zalihe koje su obezbeđene do maja i juna, ali je teško predvideti šta će se desiti posle toga. Iako postoje strateške rezerve, nedostatak jasnih informacija o potrošnji dovodi do „slepe tačke“ koja može otežati identifikovanje potencijalnih nestašica.
Evropske vlasti imaju određene informacije o državnim zalihama nafte i gasa, koje su mahom transparentne i ažurne, ali još uvek postoji ograničeno znanje o trenutnim količinama. Na visokom samitu prošlog meseca, ministri Belgije, Holandije i Španije upozorili su na ove nedostatke i pozvali EU da bolje koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno za rafinisane proizvode. Delegat Grčke predložio je čak uspostavljanje komunikacionih kanala poput „WhatsApp“ ili „Signal“ između država članica i Evropske komisije.
Jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike naglasio je da je „naše znanje o tome šta se stavlja u promet i kako se kreće različitim rutama veoma ograničeno“. U pogledu rafinisanja goriva, slika je još nejasnija. EU se oslanja na statističke podatke Eurostata i sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe snabdevanja, ali većina zaliha se nalaze u komercijalnim skladištima koja nisu pod nadzorom.
Čak su i podaci Međunarodne energetske agencije ograničeni zbog sličnih razloga. Zvaničnici Evropske komisije priznali su da postoji informativni vakuum i predstavili planove za uspostavljanje Opservatorije za gorivo koja bi pratila proizvodnju, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva. Međutim, još je rano reći kako će to funkcionisati.
Dok je praćenje gasa postalo lakše zahvaljujući pravilima uvedenim nakon invazije Rusije na Ukrajinu, koja obavezuju zemlje EU da popune skladišta do 90% kapaciteta do zime, praćenje zaliha naftnih derivata ostaje problematično. U januaru, većina zemalja EU imala je zalihe nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana, ali je teško dobiti ažuran pregled trenutnog stanja.
Rat u Iranu dodatno komplikuje situaciju, s obzirom na to da je preusmeravanje energetskih tokova već započelo. Kompanije se sve više oslanjaju na skladištenje gasa tokom letnjih meseci, dok se zimi suočavaju s višim cenama. Preusmeravanje globalnih energetskih tokova dodatno otežava situaciju, a isporuke su često u okviru petogodišnjeg proseka, ali nedostaje dovoljan kapacitet.
Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu, dok se zalihe avionskog goriva, koje se čuvaju u rezervoarima sa fiksnim krovom, teže prate. Nedostatak transparentnosti i neslaganje oko količina goriva koje Evropa ima na raspolaganju dodatno podgrevaju zabrinutost.
U zaključku, nedostatak jasnih i ažurnih informacija o zalihama goriva u Evropi predstavlja ozbiljan izazov, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. Evropske institucije pokušavaju da poboljšaju nadzor nad ovim resursima, ali proces je spor i zahteva dodatne napore za unapređenje prikupljanja podataka i transparentnosti.
