Broj migranata i tražilaca azila u Evropskoj uniji beleži značajan pad, dok istovremeno raste broj naloženih deportacija i odbijanja ulaska na granicama. Ove promene dokumentovane su u najnovijim podacima Eurostata, u trenutku kada se vode pregovori o novim migracionim pravilima unutar EU. Evropski parlament i države članice su se našle u žestokom sukobu oko ključnog zakona o povratku migranata, koji bi trebalo da uspostavi strože procedure za deportaciju, ali je njegovo usvajanje još uvek neizvesno.
Prema informacijama Eurostata, broj novih migranata koji ulaze u EU konstantno opada od 2022. godine, kada je iznosio 5,4 miliona, do 4,5 miliona u 2024. godini, što predstavlja pad od 24%. Takođe, u 2025. godini zabeležen je i smanjen broj tražilaca azila kojima je odobrena zaštita, sa svega 361.000, što je najniži nivo od 2019. godine. Evropska unija ističe da je u procesu dubokih promena migracione politike, sa ciljem uspostavljanja „najmodernijeg sistema upravljanja granicama na svetu“.
Iako broj dolazaka opada, podaci ukazuju na to da se jača sistem povratka migranata. U 2024. godini, nalozi za repatrijaciju dostigli su skoro pola miliona, što je najviši nivo od 2019. godine. Međutim, samo deo tih odluka se sprovodi; u 2025. godini realizovano je 155.000 deportacija, što je najveći broj od 2020. godine. Evropski komesar za unutrašnje poslove, Magnus Bruner, naglašava da EU prolazi kroz najveću reformu sistema azila i migracija, uz jačanje kontrole spoljnih granica kroz novi Entry/Exit sistem.
U 2025. godini, među najčešće repatriranim grupama bili su državljani Turske, Gruzije, Sirije i Albanije. Kada je reč o sprovođenju deportacija, Nemačka je prednjačila sa skoro 30.000 deportacija, dok su Francuska i Švedska zabeležile oko 15.000 i više od 11.000 deportacija. Ipak, postoji značajan razmak između broja izdatih naloga za povratak i stvarno sprovedenih deportacija. Na primer, Francuska je izdala 138.000 naloga, dok je Nemačka izdala 55.000.
Osim deportacija, raste i broj odbijanja ulaska u EU. Tokom 2025. godine zabeleženo je 133.000 takvih slučajeva, što je više nego prethodnih godina. Glavni razlozi uključuju nedostatak validnog osnova za boravak, prekoračenje dozvoljenog boravka, nedostatak vize i bezbednosne upozorenja u sistemima EU. Poljska prednjači sa gotovo 30.000 odbijenih migranata, dok Francuska beleži nešto više od 12.000.
U vezi sa zakonom o povratku, Evropski parlament i Savet EU nisu uspeli da postignu dogovor. Novi propis predviđa ubrzane deportacije, duže pritvor, kao i mogućnost formiranja deportacionih centara van EU. Pregovori su obustavljeni i očekuje se nastavak u junu. Parlament želi hitnu primenu, dok članice žele rok od dve godine za prilagođavanje sistema.
Jedna od ključnih odredbi omogućava vraćanje migranata u treće zemlje, čak i bez obzira na zemlju porekla, uz bilateralne sporazume. Ovaj model već primenjuju neke članice EU, poput Italije. Međutim, povučena je kontroverzna odredba o pregovorima sa nepriznatim entitetima. Ova situacija dodatno je podelila evropske institucije, a očekuje se da će određene političke grupe podržati zakon, dok će druge glasati protiv, ukazujući na potencijalna kršenja ljudskih prava.
Evropska komisija ističe da države članice „značajno napreduju“ u sprovođenju Pakta o migracijama i azilu, usvojenog 2024. godine, koji ima za cilj jačanje spoljne granice EU i postizanje balansa između solidarnosti i odgovornosti država članica. Ipak, samo 28% migranata kojima je naložen povratak zaista bude vraćeno van Evrope, što postavlja pitanje o efikasnosti trenutnog sistema. U svetlu ovih podataka, jasno je da EU i dalje ima izazove koje treba prevazići kako bi se uspostavila održiva i humana migraciona politika.
