Evropska komisija priprema reformu pravila o javnim nabavkama koja ima za cilj da poveća učešće kompanija iz Evropske unije u velikim javnim projektima, ojača domaću industriju i smanji zavisnost od stranih dobavljača. Nacrt dokumenta, u koji je Rojters imao uvid, otkriva da bi naručioci mogli odbaciti ponude za velike javne ugovore ukoliko manje od 50% njihove vrednosti potiče iz EU. Ova mera se sprovodi kao deo šireg okvira strategije EU za jačanje ekonomske bezbednosti i otpornosti lanaca snabdevanja.
Javne nabavke u EU imaju godišnju vrednost od oko 2,5 biliona evra, što čini oko 15% bruto domaćeg proizvoda Unije. Evropska komisija smatra da su javne nabavke ključni instrument industrijske politike, posebno u svetlu sve jače globalne konkurencije. Predlog reforme takođe uključuje strože bezbednosne provere ponuđača, što znači da naručioci mogu oceniti rizik od stranog uticaja na kompanije na osnovu njihove vlasničke strukture i finansiranja.
Jedna od ključnih promena je i to da javni ugovori više ne bi mogli biti dodeljeni isključivo na osnovu najniže cene. Kriterijum kvaliteta će morati da čini najmanje 30% ukupne ocene, a za radno intenzivne projekte, najmanje polovinu ukupnog broja bodova. Ove promene imaju za cilj da smanje prednost jeftinijih proizvoda, posebno onih koji dolaze iz zemalja koje pružaju značajne državne subvencije.
Pored toga, reforma predviđa uspostavljanje jedinstvenog digitalnog sistema javnih nabavki u EU. Ovaj sistem bi uključivao elektronske poslovne identitete, povezane nacionalne platforme i zajedničke baze podataka kako bi se povećala transparentnost i olakšao pristup tenderima širom Unije. Očekuje se da će ovo unaprediti efikasnost i smanjiti birokratiju u procesu javnih nabavki.
Iako su nova pravila zamišljena da ojačaju domaće kompanije, ne predviđa se potpuno uvođenje principa „Kupuj evropsko“. Umesto toga, prednost će imati evropske kompanije u strateškim sektorima, čime se želi postići ravnoteža između podrške domaćim firmama i otvorenosti tržišta za strane dobavljače.
Objavljivanje predloga reforme prvobitno je bilo planirano za početak jula, ali je odloženo za septembar. Da bi nova pravila stupila na snagu, potrebno je odobrenje država članica Evropske unije. Ovo znači da će proces donošenja odluka verovatno zahtevati dodatno vreme i pregovore među članicama.
Ova reforma dolazi u trenutku kada se Evropa suočava s izazovima globalne ekonomije, uključujući rastuće cene energenata i materijala, kao i rastuću konkurenciju iz drugih delova sveta. Ojačavanje domaće industrije i smanjenje zavisnosti od stranih dobavljača postavlja se kao prioritet u cilju jačanja ekonomske otpornosti EU.
U svetlu ovih promena, kompanije će morati da se prilagode novim pravilima kako bi mogle učestvovati u javnim nabavkama. To može značiti dodatne investicije u kvalitet proizvoda i usluga koje nude, kao i prilagođavanje poslovnih modela kako bi zadovoljile nove kriterijume koji se uvode.
Na kraju, reforme javnih nabavki u EU su deo šireg konteksta strategije koja teži jačanju evropske ekonomije u globalnom okruženju. Očekuje se da će ove promene doneti dugoročne koristi za domaću industriju, ali će istovremeno zahtevati prilagođavanje i inovacije od kompanija koje žele da ostanu konkurentne na tržištu.
