Evropska unija (EU) sve više povezuje napredak zemalja kandidata za članstvo sa usklađenošću njihovih spoljnih i bezbednosnih politika sa Briselom, kao i poštovanjem demokratskih standarda. U tom kontekstu, Srbija, Gruzija i Turska su identifikovane kao zemlje sa najnižim stepenom usklađenosti, uz očigledne znakove demokratskog nazadovanja.
Evropska komisija je u svojim najnovijim godišnjim izveštajima istakla da je usklađenost sa spoljnom politikom postala ključni faktor u procesu proširenja EU. Zemlje poput Srbije, Gruzije i Turske suočavaju se sa izazovima koji bi mogli ograničiti njihov pristup novim modelima integracije u EU. U svetlu rata u Ukrajini, EU nastoji da poveže susedne države sa svojim bezbednosnim interesima i demokratskim vrednostima.
Zajednička bezbednosna politika postala je centralna tema u procesu pristupanja, a zvaničnici EU smatraju da zemlje kandidati mogu doprineti bezbednosti Unije. U tom smislu, Evropska komisija planira da produbi saradnju sa zemljama kandidatima u oblastima kao što su odbrana, upravljanje granicama i sajber-bezbednost.
Srbija je posebno naglašena u izveštaju zbog negativnih trendova u oblasti osnovnih reformi, uključujući pravosuđe i vladavinu prava. Iako Beograd beleži određeni tehnički napredak, u političkom smislu se više približava zemljama koje nazaduju nego onima koje vode proces evropskih integracija. Usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU iznosi 63%, a odnosi sa Rusijom i Kinom su označeni kao nesaglasni sa stavovima Brisela.
Nedavna izborna pobeda Studentske liste u Srbiji donosi određenu nadu za promenu političkog kursa. EU je izrazila spremnost da sarađuje sa novom vladom, naglašavajući važnost sprovođenja osnovnih reformi. Međutim, pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom ostaje otvoreno i izazovno.
U Gruziji, situacija je opisana kao „veoma tužna priča“, sa sve izraženijim demokratskim nazadovanjem. EU je suspendovala bezvizni režim za nosioce gruzijskih diplomatskih pasoša, a Brisel smatra da Gruzija formalno ostaje kandidat za članstvo, ali bez napretka u ispunjavanju uslova. Premijer Gruzije, Irakli Kobahidze, nije uspeo da iznese konkretne planove za normalizaciju odnosa sa EU, optužujući Komisiju za dvostruke standarde.
Turska, kao jedina zemlja sa izuzetno niskom ocenom usklađenosti, takođe se suočava s problemima. Iako je Ankara intenzivirala saradnju sa EU u oblastima koje su od zajedničkog interesa, njena usklađenost sa spoljnom politikom ostaje veoma niska. Turska je ključni igrač u transportnim rutama koje povezuju Evropu i Centralnu Aziju, ali se suočava sa kritikama zbog zaobilaženja sankcija protiv Rusije.
EU planira da prilagodi svoj pristup zemljama kandidatima, nudeći postepenu integraciju koja bi zavisila od njihove usklađenosti sa evropskim politikama. Moguće pogodnosti uključuju lakši pristup unutrašnjem tržištu, uklanjanje troškova rominga i uključivanje u jedinstveno područje plaćanja. Međutim, iz Brisela naglašavaju da ove pogodnosti neće biti automatske, već će zavisiti od postignutih rezultata.
Nova politika EU jasno pokazuje da formalni status kandidata i tehnički napredak više neće biti dovoljni za napredovanje ka članstvu. Spoljna politika, bezbednosna saradnja i stanje demokratije postaju sve važniji kriterijumi. Srbija će morati da napravi značajne pomake kako bi ostala u trci za članstvo u EU, dok ostale zemlje poput Gruzije i Turske takođe moraju preispitati svoje politike kako bi ispunile zahteve Brisela.
