Ministri odbrane Crne Gore i Albanije, Dragan Krapović i Ermal Nufi, zatražili su od NATO-a da pošalje stručnjake koji će im pomoći u borbi protiv sve prisutnijih ruskih dezinformacija. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Moskva pojačava svoje hibridne napade širom Evrope, što predstavlja ozbiljnu pretnju za stabilnost regiona Balkana. Krapović je istakao da je Rusija kontinuirano angažovana u informativnim kampanjama koje koriste ranjivosti društava na Zapadnom Balkanu.
Ministri su naglasili potrebu za većom podrškom NATO-a dok se suočavaju sa kampanjama na društvenim mrežama koje, prema njihovim rečima, imaju za cilj da destabilizuju njihove zemlje. U ovom kontekstu, Crna Gora se priprema za pridruživanje Evropskoj uniji do 2028. godine, dok Albanija planira da to učini do kraja decenije. Pored toga, Crna Gora treba da održi parlamentarne izbore sledeće godine, a Albanija lokalne izbore u maju.
U vezi sa tim, Krapović je ukazao na nedostatak kapaciteta u modernizaciji opreme, ljudskim resursima i strateškoj komunikaciji. Nufi je dodao da NATO treba da bude aktivniji u identifikovanju načina za suzbijanje zlonamernih aktera na internetu i da formira timove za pomoć zemljama kojima je potrebna podrška. Ove izjave dolaze u svetlu optužbi albanskog premijera Edija Rame koji je Rusiju i Iran okrivio za podsticanje protesta protiv korupcije u zemlji.
Iako su ministri istaknuli rast zlonamernih kampanja na društvenim mrežama, postoje i kritike na račun njihovih tvrdnji. Bljerjana Bino, koosnivačica nezavisnog instituta SCiDEV iz Tirane, navela je da su dokumentovani medijski kampanje povezane sa Rusijom, ali da nema čvrstih dokaza koji podržavaju Ramine tvrdnje o direktnom uplitanju. Prema njenim rečima, ruske dezinformacije često su usmerene na pristupanje EU i NATO-u, a lokalni mediji su pojačali te narative.
U Crnoj Gori, Moskva sprovodi informativne kampanje kako bi pridobila podršku prosrpskim i rusofilskim opozicionim partijama, koristeći kanale kroz Srpsku pravoslavnu crkvu. Krapović je naglasio da će se izazovi pojačati uoči predstojećih izbora, te je pozvao NATO na veću prisutnost u Crnoj Gori kako bi se signalizovala važnost zemlje za vojni savez.
Podrška javnosti NATO-u značajno se razlikuje između Crne Gore i Albanije. Istraživanje pokazuje da 95% Albanaca podržava članstvo u NATO-u, dok samo 52% Crnogoraca deli isto mišljenje, što je najniži procenat među članicama Alijanse. NATO je ranije slalo timove za odgovor na hibridne pretnje u Crnu Goru 2019. i u Albaniju 2022. godine.
Iako slanje timova zahteva konsenzus članica, diplomate NATO-a su otvorene za razmatranje ove opcije, ali su upozorili da Albanija ne bi trebala da koristi ovu situaciju za unutrašnje političke svrhe. Zvaničnik NATO-a je potvrdio da savez može pružiti dodatnu podršku ukoliko bude zatražena, naglašavajući da su saveznici pojačali pripreme za odvraćanje od destabilizacijskih akcija.
