Grupa od 71 poslanika Evropskog parlamenta, koja dolazi iz različitih političkih grupacija i zemalja, uputila je apel čelnicima Evropske unije da uspostave zajednički pristup prema ruskim domovima koji funkcionišu u 15 država članica. Oni ističu da ove institucije deluju kao centri za rusko špijuniranje, propagandu i širenje uticaja Kremlja u Evropi. Ova inicijativa pokrenuta je od strane poslanice iz Litvanije, Rase Juknevičiene, koja je izjavila da ovi domovi predstavljaju „ruske špijunske centre u Evropi koji deluju protiv EU i koordiniraju operacije manipulacije informacijama i strano mešanje“.
U pismu koje je upućeno predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaji Kalas, evropski poslanici su zatražili od Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove i država članica da razviju koordinisan pristup prema ovim institucijama. Takođe, pozivaju na uspostavljanje pravnih mehanizama na nivou EU i nacionalnom nivou kako bi se omogućilo zatvaranje ovih domova.
Evropska komisija je ranije naglasila da odluke o zatvaranju pojedinačnih ruskih domova ostaju u nadležnosti država članica. Međutim, poslanici smatraju da se nacionalna nadležnost ne može koristiti kao izgovor za nečinjenje EU. Prema navodima iz pisma, ruski domovi i dalje funkcionišu u državama kao što su Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Luksemburg, Malta, Slovačka i Španija.
Ova situacija izaziva zabrinutost među evropskim vlastima, jer se smatra da ruski domovi ne samo da predstavljaju rizik po nacionalnu sigurnost, već i po jedinstvo EU. Njihovo delovanje može imati negativan uticaj na demokratske procese u zemljama domaćinima, jer se veruje da se koriste za širenje dezinformacija i podsticanje nesuglasica unutar društava.
Osim toga, postoje i optužbe da ruski domovi pokušavaju da utiču na političke odluke u zemljama domaćinima, kao i da podstiču anti-EU sentiment. U svetlu ovih informacija, evropski poslanici smatraju da je potrebno hitno delovati i uspostaviti jedinstveni pristup kako bi se zaštitile države članice od potencijalnih pretnji.
Pored ovih zabrinutosti, preporučuje se i da države članice preduzmu konkretne korake kako bi se osigurala transparentnost i odgovornost u radu ovih institucija. U tom smislu, evropski poslanici pozivaju na veće nadzore i kontrole aktivnosti ruskih domova, kao i na edukaciju javnosti o njihovim funkcijama i potencijalnim rizicima.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, gde se odnosi između EU i Rusije pogoršavaju, ovakvi apeli i inicijative postaju sve važniji. Stoga je ključno da evropske institucije i države članice zajednički deluju kako bi se osigurala bezbednost i stabilnost unutar Evropske unije.
U zaključku, poziv evropskih poslanika na uspostavljanje zajedničkog pristupa prema ruskim domovima ukazuje na rastuću zabrinutost u vezi sa aktivnostima koje ove institucije sprovode u EU. Potrebno je da se razviju efikasni mehanizmi zaštite kako bi se sprečila mogućnost širenja ruskog uticaja i dezinformacija u evropskim društvima. Samo zajedničkim delovanjem i aktivnom saradnjom može se obezbediti sigurnost i integritet EU u ovom izazovnom vremenu.
