Endi Bernam je potvrđen kao novi lider vladajuće britanske Laburističke partije i postaće sedmi premijer zemlje u deceniji izuzetne političke nestabilnosti kada u ponedeljak nasledi Kira Starmera. U svom govoru o prihvatanju, Bernam se zakleo da će ljudima „vratiti nadu“ i osporiti političku kulturu i ekonomski model za koji je rekao da „jednostavno ne funkcioniše dovoljno dobro za obične ljude“, piše CNN.
Iako je zvanična potvrda Bernamovog uspona stigla tek u petak, on je, u stvarnosti, bio kandidat za lidera stranke otkako je pobedio na ključnim dopunskim izborima prošlog meseca. Ova pobeda mu je omogućila da se vrati u parlament i izazove Starmera. Katastrofalni rezultati lokalnih izbora laburista u maju viđeni su kao pokazatelj potencijalnog neuspeha Starmera, koji je, uprkos ubedljivoj pobedi na izborima pre dve godine, postao nepopularan. Bernam, tadašnji gradonačelnik Velikog Mančestera, pojavio se kao najbolja održiva alternativa u njihovoj borbi za novog lidera.
U međuvremenu, dogovarali su se vanredni izbori, a njegov saveznik Džoš Simons je podneo ostavku na svoje mesto u Mejkerfildu, gde krajnje desničarska populistička stranka Reforma UK beleži jačanje. Bernam je izašao kao pobednik iz pažljivo praćene trke, a podršku mu je pružila nepobediva većina od 403 poslanika stranke. Iako je Starmer prvo najavio da će ostati na funkciji, ubrzo je objavio nameru da podnese ostavku.
Bernamova pobeda u Mejkerfildu pokazala je poslanicima laburista koji su bili zabrinuti zbog mogućnosti gubitka svojih mesta na sledećim opštim izborima da se može boriti protiv Reformista, koji mesecima prednjače u nacionalnim anketama javnog mnjenja. U ponedeljak će Bernam ući u Dauning strit broj 10, čime će okončati dugu karijeru u politici. Tokom svog prvog mandata u Vestminsteru od 2001. do 2017. godine, služio je u kabinetima Tonija Blera i Gordona Brauna, na kraju postavši ministar zdravlja.
Nakon drugog pokušaja da postane lider laburista, Bernam se vratio na severozapad Engleske i kandidovao se za gradonačelnika Mančestera 2017. godine. Tamo je izgradio poziciju protivteže Vestminsteru, demonstrirajući duboku podelu zemlje na sever i jug, zaradivši sebi nadimak „Kralj severa“. Tokom njegovog mandata, mančesterska ekonomija i mreža javnog prevoza su procvetale.
Za razliku od Starmera, Bernam ima jasnu naraciju o decentralizaciji vlasti sa Londona, koja se provlači kroz njegovu politiku. Međutim, problemi sa kojima se suočava ostaju slični onima koji su oborili Starmera. Obećanja iz njegovog govora u junu, kao što su ubrzanje izgradnje socijalnih stanova i reindustrijalizacija, moraju se finansirati usred istih ograničenja potrošnje koja su otežala Starmeru.
Simon Kej, direktor za politiku u tink-tenku Re:State, ukazuje na to da ljudi imaju osnovni osećaj da država trenutno ne funkcioniše dobro. Bernam se zakleo da će ljudima „vratiti nadu“ i boriti se protiv političke kulture koja ne zadovoljava obične ljude. Njegov uspon na vođstvo stranke usledio je nakon katastrofalnih rezultata lokalnih izbora, što je dodatno naglasilo potrebu za promenama unutar stranke.
Iako se smatra boljim komunikatorom od svog prethodnika, izveštaji ukazuju na to da Bernam mora da se suoči sa sličnim izazovima. Ekonomski problemi, uključujući posledice Bregzita, pandemiju Kovida i energetsku krizu, ostaju van kontrole. Godine štednje nakon finansijske krize 2008. značile su stagnaciju ekonomskog rasta i prihoda domaćinstava.
Međunarodno okruženje je takođe nepredvidivo, što dodatno otežava ekonomske revitalizacije. Iako se očekuje da će Velika Britanija biti treća najbrže rastuća ekonomija u G7 ove godine, visoke cene energije mogu lako uticati na to. Bernam će se suočiti s izazovima i u odnosima sa Sjedinjenim Državama i Evropom, koji su postali teški zbog Bregzita i političkih tenzija.
Slično kao i njegov prethodnik, Bernam stupa na dužnost u vreme kada Britanija traži promene. Uspostavljanje tih promena zavisiće od snaga koje su van kontrole vlade, ali i od samog lidera. Tokom svoje karijere, Bernam je pokazao sposobnost da se suoči s izazovima i izgradi podršku unutar stranke, a njegovo vođstvo će biti ključno za budućnost Laburističke partije i zemlje.
