Evropska komisija (EK) je u svom novom izveštaju o Bosni i Hercegovini (BiH) ukazala na zabrinjavajuće trendove u vezi sa evropskim integracijama te zemlje. U izveštaju, koji pokriva period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. godine, ocenjuje se da BiH sve više odmiče od evropskog puta, s posebnim naglaskom na nedostatak napretka u pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i ekonomskim reformama.
U izveštaju se ističe da, iako vlasti BiH javno izražavaju opredeljenost za evropske integracije, u praksi se situacija pogoršava. Otežani rad izvršne i zakonodavne vlasti zbog nedostatka funkcionalne vladajuće koalicije dodatno komplikuje situaciju, a ključne reforme koje su neophodne za pridruživanje EU još uvek nisu usvojene.
Posebno zabrinjavajuće je to što EK navodi da su nezavisne institucije u BiH slabe i da se na svim nivoima vlasti primećuju znaci zarobljenosti države. Većina preporuka iz prethodnog izveštaja nije sprovedena, što dodatno otežava situaciju. U pogledu vizne politike, EK je preporučila da BiH ukine bezvizne režime sa nekoliko zemalja, uključujući Azerbejdžan, Tursku i Rusiju, kako bi se smanjio rizik od nezakonitih migracija prema EU.
Na pozitivnoj strani, dolazak Fronteksa u BiH i usvajanje akcionih planova za borbu protiv trgovine ljudima su ocenjeni kao koraci napred. Takođe, uvedeno je biometrijsko prikupljanje podataka u viznom postupku, a potpisani su radni aranžmani s Eurodžastom.
Izveštaj takođe pominje i posledice sudske presude Miloradu Dodiku, koji je uklonjen s funkcije predsednika Republike Srpske, što je dovelo do institucionalnih promena i prevremenih izbora. Istaknuto je i pitanje istorijskog revizionizma i negiranja genocida među nekim političkim liderima, posebno u RS, što EK ocenjuje kao vrednosti koje su fundamentalno nespojive s vrednostima EU.
U vezi s opštim izborima održanim u oktobru, EK je prenela preliminarne nalaze OEBS/ODIHR misije, ukazujući na to da je izborni dan protekao uredno, ali su zabeležene tehničke poteškoće i problemi s tajnošću glasanja. Takođe, ostali su nerešeni problemi kao što su zloupotreba javnih resursa i nadzor finansiranja kampanja.
U ekonomskom smislu, EK nije zabeležila napredak, ističući usporavanje rasta BDP-a. BiH je zadržala usklađenost sa spoljnom politikom EU, ali sprovođenje sankcija Rusiji otežavaju ministarstva pod kontrolom SNSD-a.
Izveštaj naglašava hitnu potrebu za formiranjem svih izvršnih i zakonodavnih organa u BiH, kao i za sprovođenje reformi koje će omogućiti brže usklađivanje sa evropskim standardima. BiH se suočava s ozbiljnim izazovima, a EK poziva na hitno delovanje kako bi se izbegla dalja izolacija od evropskih integracija.
