Poslednji podaci Uprave za javni dug pokazuju da javni dug Srbije iznosi 39,2 milijarde evra, što predstavlja 41,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Ovaj iznos je znatno ispod kritične granice od 60%, koja bi obavezala vlasti da izrade plan za smanjenje duga. Međutim, interesovanje investitora za dužničke zapise je opalo, a na poslednjoj aukciji prodato je manje obveznica nego što je bilo planirano, što može ukazivati na smanjenje poverenja u srpski dug.
Uprava za javni dug takođe beleži da se država sve više oslanja na poslovne banke za finansiranje svog duga. Od februara 2022. do februara 2023. godine, zaduženje kod poslovnih banaka poraslo je čak 14 puta, sa 375 miliona evra na više od pet milijardi evra. U istom periodu, dug prema kupcima dužničkih hartija u dinarima se smanjio sa 7,4 milijarde na 6,6 milijardi evra.
Analiza zaduživanja pokazuje da su poslovne banke postale treći po veličini kreditori Srbije, odmah iza kupaca evroobveznica i dinarskih državnih obveznica. Njihovo prisustvo na listi poverilaca značajno je poraslo od 2020. godine, kada se nisu nalazile među prvih deset kreditora. Ova promena je posebno primetna u kontekstu finansiranja velikih infrastrukturnih projekata, kao što su izgradnja Nacionalnog stadiona i putne deonice.
Nedavne informacije o neuspehu države da proda sve planirane obveznice izazvale su spekulacije o povećanju rizika zemlje i iscrpljivanju drugih izvora finansiranja. Ipak, stručnjaci smatraju da to ne mora nužno ukazivati na povećan kreditni rizik, već može biti rezultat opreznijeg pristupa investitora zbog međunarodnih okolnosti.
U svetlu ovih događaja, država se suočava sa izborom da smanji zaduživanje ili da potraži nove izvore. Poslovne banke predstavljaju jedan od tih izvora, ali zaduživanje kod njih nosi svoje troškove. Naime, kamatne stope za određene projekte, kao što su putevi, iznose oko osam procenata, što je znatno iznad uobičajenih kamatnih stopa za slične projekte.
Poštanska štedionica, kao državna banka, postala je jedan od ključnih kreditora za infrastrukturne projekte, sa kreditima koji premašuju milijardu evra. Ova banka finansira projekte kao što su tunel u Beogradu i izgradnja saobraćajnice na Makiškom polju. Zajmovi koje odobrava Poštanska štedionica često su brže dostupni nego kod privatnih banaka, ali istovremeno stavljaju državu u konkurentsku prednost u odnosu na privatni sektor.
Na kraju, dok se Srbija suočava sa izazovima u upravljanju javnim dugom i prikupljanju sredstava, jasno je da će se njeno oslanjanje na poslovne banke nastaviti, ali uz svest o potencijalnim troškovima i rizicima koji mogu nastati iz ovog oblika zaduživanja.
