Većina poslanika Skupštine Crne Gore je prošle nedelje podržala usvajanje amandmana na Ustav, kojima se jača nezavisnost pravosuđa i Centralne banke. Ovaj korak predstavlja rezultat dogovora između vlasti i opozicije. Proces izmene Ustava započet je glasovima poslanika iz obe strane, čime je Crna Gora postavila temelj za zatvaranje preostalih pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom.
Izmene se posebno fokusiraju na sastav Tužilačkog i Sudskog saveta, kao i na jačanje nezavisnosti Centralne banke, što su ključni aspekti Poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava. Nikola Rovčanin, poslanik vladajuće Demokratske Crne Gore, ističe da je prvo glasanje već sprovedeno, a trenutno je u toku javna rasprava koja traje 30 dana. Očekuje se završno glasanje u prvoj nedelji septembra.
Dogovor o izmenama Ustava postignut je uz posredovanje ambasadora Evropske unije u Podgorici, Johana Satlera. Iako je delovalo da je postizanje dogovora nemoguće, vlast je pristala na zahtev opozicije da se do 31. jula izmene zakoni o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost, te da se do 4. septembra okonča proces izmene Ustava. Boris Mugoša, poslanik opozicionog Evropskog saveza, veruje da će sve obaveze biti ispunjene i naglašava da će ključna imenovanja u državnim organima biti izvršena uz saglasnost svih strana.
Međutim, poverenje građana u nezavisnost pravosuđa u Crnoj Gori ostaje nisko, a Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju ističe da pritisak vlade i političara predstavlja glavni problem. Iako postoje mehanizmi za prijavljivanje neprimerenih uticaja, kritike na račun tužilaštva su učestale, što izaziva zabrinutost. Na meti kritika su se našli vrhovni državni tužilac Milorad Marković, kao i glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, a opozicija optužuje vlast da selektivno sprovodi pravdu.
Uprkos zabrinutosti, Evropska unija smatra da bi ustavne izmene mogle dodatno ojačati nezavisnost pravosuđa. Međutim, postoje i mišljenja koja sugerišu da bi Tužilaštvo moglo postati „četvrta grana vlasti“, koja bi sama sebe kontrolisala. Očekuje se da će izmene biti završene u septembru, nakon čega bi Crna Gora trebala da se fokusira na zatvaranje preostalih 15 pregovaračkih poglavlja.
Takođe, nedavno je kompletiran Ustavni sud, što je bio jedan od uslova Brisela. Time je rešeno jedno od ključnih pitanja na putu evropskih integracija. Trenutno jedini potencijalni zastoj u tom procesu dolazi od Hrvatske, koja postavlja bilateralna pitanja. Ipak, i o tim temama se vode pregovori kako bi se pronašla rešenja.
U svetlu ovih događaja, Crna Gora se čini odlučnom da ubrza svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji.
