Rokovi za formiranje vlasti u Bosni i Hercegovini su počeli da teku od prošle nedelje, kada je Centralna izborna komisija (CIK) BiH potvrdila rezultate opštih izbora. U tom kontekstu, pregovori o formiranju buduće vlasti otvaraju pitanje mogućih koalicija među političkim strankama. Iako neki akteri tvrde da su dogovori već postignuti, drugi najavljuju nastavak pregovora, a ključna prepreka ostaje međusobno uslovljavanje potencijalnih koalicionih partnera.
Lider SNSD-a Milorad Dodik jasno je dao do znanja da ne želi Stranku za BiH (SBiH), dok Dragan Čović, lider HDZ-a, odbacuje saradnju sa Demokratskom frontom (DF). Ovo postavlja SDA u complexnu situaciju, jer se suočava sa izazovima kako prevazići otpor Dodika i Čovića. Potpredsednik SDA, Mirsad Mujić, naglasio je da stranka neće pristati na bilo kakvo uslovljavanje ili ucene, ističući da niko ne može određivati ko će biti partner SDA kao pobedničke stranke.
Portparol SNSD-a, Radovan Kovačević, ranije je izjavio da SNSD i HDZBiH ostaju pri dogovoru da neće ulaziti u vlast jedni bez drugih. On je istakao prioritet formiranja vlasti u Republici Srpskoj, nakon čega će uslediti razgovori na nivou BiH. Kovačević je naglasio da čekaju konstituisanje Predsedništva BiH, nakon čega će se ubrzo formirati vlast na nivou Republike Srpske, što je za njih ključno.
Predsedavajući Glavnog odbora SDA, Safet Softić, naglasio je da će SDA ostati uz DF i SBiH, uprkos izjavama Milorada Dodika koji ne želi SBiH kao partnera. On je dodao da će se o Dodikovim i Čovićevim stavovima razgovarati kada se dogovore pregovori. Takođe, on je istakao da SNSD i HDZ trenutno nemaju poseban razlog da ubrzavaju proces formiranja vlasti jer njihovi predstavnici već obavljaju funkcije u institucijama.
Politička analitičarka Tanja Topić ističe da je teško predvideti ko će činiti novu parlamentarnu većinu na državnom nivou, ali napominje da je partnerstvo SNSD-a i HDZ-a već potvrđeno. Oni su izričito naglasili da će ići u paketu, postavljajući uslove, među kojima je i poništavanje odluka visokih predstavnika.
Otvoreno je pitanje koje političke stranke su spremne da prihvate postavljene uslove. Topić upozorava da su promene u regionalnim i međunarodnim odnosima znatno suzile prostor za političke ucene. Takođe, postavlja se pitanje kako će nova vlast pristupiti procesu integracije BiH u Evropsku uniju, što je trenutno jedini otvoreni put za državu.
Iako je teško predvideti konačan ishod pregovora, Topić podseća da su domaći političari ranije pokazivali spremnost da zanemare sukobe i oštru retoriku radi postizanja dogovora. Na kraju, ona naglašava da se uvrede često zaboravljaju i da političari mogu biti pragmatični, zaboravljajući ono što su rekli jedni o drugima tokom prethodnih godina.
