Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, suočio se s ozbiljnim optužbama nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) utvrdila da je prekršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije. Naime, u svom godišnjem izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu, Đukanović nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja, što je zakonska obaveza za javne funkcionere.
Prema odluci koju je ASK donela 23. juna 2026. godine, Đukanović je dostavio nepotpune i netačne podatke o svojoj imovini. Iako je bio obavezan da prijavi svu pokretnu imovinu koja se mora registrovati kod nadležnih organa, on je izostavio čitav arsenal oružja različitih marki i kalibara. Među neprijavljenim oružjem nalaze se modeli puške „Merkel 140E“ i „Merkel K1“, kao i pištolji i revolveri poznatih marki poput „Smith & Wesson“, „Beretta“, „Caracal“ i „Magnum Research Desert Eagle“.
Postupak protiv Đukanovića pokrenut je po službenoj dužnosti, nakon što su izvršene provere podataka iz službenih evidencija. Njegov punomoćnik je u pisanom izjašnjenju naglasio da stranka ne spori vlasništvo nad oružjem, ali da nije postojala namera da se sakrije ili izbegne zakonska obaveza. Odbrana takođe ukazuje na „procesne nejasnoće“ s obzirom na vreme koje je proteklo od pokretanja postupka, tvrdeći da je nastupila zastare.
Ipak, ASK je ove navode odbacila, ističući da se od javnog funkcionera na visokoj funkciji očekuje viši standard transparentnosti i odgovornosti. U odluci se naglašava da neprijavljivanje 11 komada vatrenog oružja ne može biti tretirano kao običan previd, pogotovo jer je Đukanović bio u obavezi da podnosi izveštaje od 2016. godine.
Agencija smatra da rokovi za pokretanje postupka nisu istekli, te da se, s obzirom na Đukanovićevu dugu karijeru u javnim funkcijama i važenje propisa o izveštajima o imovini i prihodima u poslednjih 20 godina, ne može prihvatiti da je reč o previdu. Takođe, ASK naglašava da namera skrivanja nije ključni element za utvrđivanje kršenja Zakona o sprečavanju korupcije.
Zakon o sprečavanju korupcije jasno propisuje da su javni funkcioneri dužni da u izveštajima o prihodima i imovini dostave tačne i potpune podatke, uključujući informacije o pokretnim stvarima koje podliježu obavezi registracije. U ovom slučaju, Đukanović nije postupao sa potrebnom pažnjom, savesnošću i odgovornošću koju zahteva njegova funkcija predsednika države.
Ova situacija dodatno naglašava važnost transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera u Crnoj Gori. Građani očekuju da njihovi lideri deluju u skladu sa zakonom i da budu primer drugima. Nepočinjenje ovakvih obaveza može narušiti poverenje javnosti u institucije i dovesti do ozbiljnih posledica po reputaciju pojedinaca, ali i celokupnog sistema.
Đukanović ima pravo da pokrene pravni spor protiv ove odluke pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana od dana prijema rešenja. Očekuje se da će njegovi pravni zastupnici iskoristiti sve dostupne mogućnosti kako bi se izborili za njegovu odbranu i eventualno osporili odluku ASK.
Ova situacija postavlja pitanje o stanju pravde i borbe protiv korupcije u Crnoj Gori, kao i o tome koliko su javni funkcioneri odgovorni za svoje postupke. Javnost sa nestrpljenjem prati razvoj događaja, jer će ishod ovog slučaja imati značajan uticaj na političku scenu u zemlji.
