Divlji papagaji u urbanim sredinama Australije pokazali su izvanredne sposobnosti socijalnog učenja, prema novom istraživanju koje je otkrilo kako ovi ptice koriste ponašanje drugih jedinki da bi odlučili da li da isprobaju novu hranu. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu PLOS Biology, obuhvatilo je više od 700 divljih papagaja sa sumpornom krunom u pet kolonija u Sidneju.
Istraživači su primetili da su papagaji mnogo brže počinjali da jedu nepoznatu hranu kada su posmatrali druge ptice kako to rade. U grupama gde nije bilo „trenera“, pojedincima je bilo potrebno nekoliko dana da počnu da isprobavaju novu hranu. S druge strane, u kolonijama gde je jedan papagaj isprobao novu vrstu hrane, desetine drugih je u vrlo kratkom vremenskom periodu počelo da je konzumira.
Interesantno je da su mlađi papagaji skloniji praćenju ponašanja većine, dok su odrasli papagaji selektivniji i više se oslanjaju na ponašanje poznatih jedinki. Ovaj oblik socijalnog učenja pomaže papagajima da smanje rizik od trovanja ili konzumiranja hrane koja može biti zaražena parazitima, što je posebno važno u urbanim sredinama gde se često pojavljuju novi izvori ishrane.
Naučnici su istakli da je opreznost prilikom isprobavanja nove hrane ključna za preživljavanje u okruženju koje se brzo menja. Papagaji koriste socijalno učenje kao alat kako bi procenili da li je rizično isprobati nešto novo. Ova strategija nije jedinstvena samo za papagaje; slične obrasce ponašanja možemo primetiti kod drugih vrsta ptica, poput divljih čavki i vrana.
U istraživanju su učestvovali stručnjaci iz Australije, Nemačke, SAD-a i Švajcarske, koji su se fokusirali na ponašanje divljih papagaja u urbanim sredinama. Ova istraživanja pružaju značajne uvide u način na koji divlji život može da se prilagodi na izazove modernog života, kao što su promene u okolini i dostupnost hrane.
Osim toga, prethodna laboratorijska istraživanja na pacovima u Norveškoj pokazala su da i oni mogu razviti preferencije u vezi sa hranom na osnovu mirisa ili „daha“ drugih jedinki. Ova saznanja dodatno osnažuju teoriju o socijalnom učenju i njegovoj ulozi u evoluciji i prilagođavanju životinja.
Zanimljivo je da socijalno učenje pomaže ne samo u pronalaženju hrane, već i u razvoju drugih veština koje su važne za preživljavanje. Ovaj oblik učenja omogućava životinjama da brzo reaguju na promene u svom okruženju, što je ključno za njihov opstanak.
U zaključku, istraživanje divljih papagaja u Sidneju otkriva neverovatne aspekte socijalnog učenja i prilagodljivosti ovih ptica. Njihova sposobnost da brzo uče od drugih jedinki i primenjuju to znanje u svakodnevnom životu čini ih fascinantnim predmetom proučavanja. Ova saznanja ne samo da obogaćuju naše razumevanje ovih ptica, već i doprinose širem razumevanju načina na koji se divlji život prilagođava urbanim sredinama i promenama u svom okruženju.
