Vatrogasci nastavljaju da se bore sa posledicama velikog požara koji je zahvatio Deliblatsku peščaru, specijalni rezervat prirode poznat po svojoj biodiverzitetu. Iako je situacija trenutno stabilna, opasnost od podzemnih požara ostaje, što zahteva konstantna dežurstva vatrogasaca. Stručnjaci ukazuju na to da će procena štete biti dugotrajan i složen proces, a sanacija će trajati duže i zahtevati značajna sredstva.
Prema informacijama direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Aleksandre Došlić, požar je od 17. avgusta zahvatio oko 3.960 hektara, a od toga je oko 3.111 hektara pod šumom. Međutim, satelitski podaci sugerišu da je pogođena površina veća od 13.000 hektara. U svakom slučaju, požar još nije konačno ugašen, a postoji rizik od ponovnog izbijanja ako dođe do jačanja vetra.
Procena štete može se izvršiti tek kada stručni timovi budu mogli bezbedno da pristupe terenu. Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode napominje da satelitski snimci mogu pomoći u određivanju zahvaćenih područja, ali ne mogu ukazati na stepen štete na svakoj lokaciji. Podaci prikupljeni pre požara, koji su uključivali detaljna istraživanja Deliblatske peščare, mogu biti od velike pomoći.
Stručnjaci očekuju da su travna staništa pretrpela manju štetu i da će se brže regenerisati, dok su šumska staništa, posebno četinarska, pretrpela znatno veće posledice. U Deliblatskoj peščari posebno su ugroženi zasadi belog i crnog bora, a prethodna istraživanja pokazuju da su ona najteže stradala tokom požara.
Važno je napomenuti da će sanacioni plan obuhvatiti period od 2027. do 2030. godine, a hitni sanacioni plan biće izrađen uz pomoć stručnjaka iz različitih oblasti, uključujući ornitologe, biologe, botaničare i šumare. Uz to, biće potrebno analizirati stanje zemljišta kako bi se utvrdilo koliko je uništeno i koliko je hranljivih materija izgubljeno.
Pored toga, postoji zabrinutost zbog invazivnih vrsta koje se mogu pojaviti na otvorenim površinama nakon požara. Stojnić naglašava da će obnova biti multidisciplinarna, uključujući stručnjake iz zaštite prirode, šumarstva, poljoprivrede i zaštite od požara.
Iskustva iz prethodnih požara, poput onog iz 1996. godine, mogu poslužiti kao vodič za trenutne napore. Tada je travnim staništima bilo potrebno oko pet godina da se vrate u strukturalno stanje slično onom pre požara. Iako su se prirodne zajednice obnovile, ne znači da su se vratile u identično stanje, jer se ekosistemi menjaju nakon poremećaja.
Jedna od ključnih vrsta u Deliblatskoj peščari su jeleni, koji igraju značajnu ulogu u održavanju ekosistema. Njihova brojnost i kretanje doprinose otvaranju prostora za druge vrste, a očekuje se da su preživeli veliki deo požara.
Posledice požara na životinjski svet su teže proceniti nego na vegetaciju. Prethodna istraživanja nisu obuhvatila direktne štete na životinjama, ali kasnije analize pokazuju da se životinje vraćaju čim se pojave prvi znaci obnove života. U tom procesu, brzina oporavka zavisi od reprodukcije svake vrste.
Veliki požar otvorio je i pitanje o tome kako se Deliblatskom peščarom upravlja u svetlu savremenih klimatskih uslova. Stručnjaci smatraju da je potrebno prilagoditi ekološki pristup ovom prostoru i unaprediti planove upravljanja zaštićenim područjima.
U svakom slučaju, situacija u Deliblatskoj peščari predstavlja izazov koji zahteva zajedničke napore stručnjaka iz različitih oblasti kako bi se osigurala zaštita ovog jedinstvenog ekosistema.
