Deklaracija o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini (BiH) biće upućena Ustavnom sudu Republike Srpske (RS), nakon što je danas zajednička komisija Narodne skupštine i Veća naroda za usaglašavanje zakona, propisa i akata nije postigla saglasnost o ovom dokumentu. Ova situacija nastala je nakon što je Klub bošnjačkog naroda pokrenuo mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa u vezi sa Deklaracijom.
Narodna skupština RS usvojila je Deklaraciju 26. maja, zahtevajući da se okonča funkcija visokog predstavnika u BiH i zatvori OHR. Međutim, Klub Bošnjaka u Veću naroda RS je smatrao da ova Deklaracija ugrožava Dejtonski mirovni sporazum, što je dovelo do pokretanja veta.
Alija Tabaković, predsednik Kluba delegata bošnjačkog naroda u Veću naroda RS, izjavio je da Aneks 10. Dejtonskog mirovnog sporazuma jasno propisuje da je OHR deo dejtonske strukture. „Dok postoji Dejton, postoji i visoki predstavnik, osim ako se tri konstitutivna naroda ne dogovore drugačije. Visoki predstavnik ostaje kao dejtonska kategorija sve dok postoji Dejton“, rekao je Tabaković.
Srebrenka Golić, predsedavajuća Veća naroda RS i jedna od troje bošnjačkih delegata koji su glasali protiv, izrazila je zabrinutost zbog zloupotrebe mehanizma zaštite vitalnog nacionalnog interesa. Ona je naglasila da su instrukcije za ovu praksu došle iz političkog Sarajeva. „Ustavni sud RS je do sada razmatrao ukupno četiri deklaracije i četiri rezolucije. Sve su odbacene, jer ne proizvode štetu po vitalne nacionalne interese nijednom od konstitutivnih naroda“, dodala je Golićeva.
Ona je takođe istakla da bi mandat OHR-a trebao biti okončan što pre, dodajući da će „sve dok OHR deluje, biti manje dogovora domaćih političkih predstavnika“.
Prema pravilima, svaki akt koji donese Narodna skupština RS mora da potvrdi i Veće naroda RS. U ovom telu, bilo koji od klubova delegata tri konstitutivna naroda i „Ostalih“ mogu pokrenuti mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa. Kada se pokrene veto, slučaj ide na zajedničku komisiju za usaglašavanje. Ako ni tu ne dođe do dogovora, konačnu odluku donosi Ustavni sud RS.
Pitanje OHR-a i njegovog statusa u BiH ostaje izuzetno osetljivo i kontroverzno, s obzirom na to da se različite političke struje bore za uticaj i kontrolu nad budućim pravcem zemlje. Dok jedni pozivaju na brže zatvaranje OHR-a i veće autonomije Republike Srpske, drugi upozoravaju na moguće posledice takvih poteza po stabilnost i mir u regionu. S obzirom na trenutne tenzije, situacija se može dodatno zakomplikovati, a dalji razvoj događaja biće pažljivo praćen od strane domaće i međunarodne javnosti.
