U pojedinim evropskim zemljama, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Portugal, Island, Švedska, Francuska, Španija i Poljska, primetan je trend skraćivanja radnog vremena. Prema poslednjim podacima Evrostata, prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati. Ovaj pristup postavlja pitanje da li bi i Srbija trebala da razmotri slične promene, s obzirom na to da bi skraćenje radnog vremena moglo imati značajan uticaj na zaposlene, poslodavce i ekonomiju.
Goran Pećanac, doktor ekonomskih nauka iz Sindikata Radnika Srbije, istakao je da je tema skraćenja radnog vremena već dugo prisutna među poslodavcima i zaposlenima. Mnoge zemlje su prešle na radnu nedelju od četiri dana, što je rezultiralo povećanjem produktivnosti, smanjenjem bolovanja i stresa među zaposlenima. Takođe, kompanije koje nude kraće radno vreme postaju konkurentnije na tržištu i lakše privlače nove radnike.
Pećanac veruje da bi skraćenje radnog vremena u Srbiji dovelo do veće produktivnosti i boljih rezultata. Napominje da bi zaposlenima ovaj korak omogućio da se više posvete porodičnim, kulturnim i obrazovnim aktivnostima, čime bi se poboljšala ravnoteža između posla i privatnog života.
S druge strane, Unija poslodavaca Srbije naglašava da se skraćenje radnog vremena uz zadržavanje istih plata u nekim zemljama EU i dalje ispituje kroz pilot-projekte i eksperimente. Ocenjuju da se ovakva rešenja ne mogu posmatrati izolovano od produktivnosti i ekonomske održivosti poslovanja. Smatraju da bi bilo prerano uvesti generalno skraćenje radnog vremena bez detaljnih sektorskih analiza i pouzdanih domaćih istraživanja.
Prema njihovom mišljenju, bez rasta produktivnosti i strukturnih promena u privredi, teško je očekivati da bi skraćenje radnog vremena uz zadržavanje plata bilo održivo rešenje. Unija poslodavaca Srbija ukazuje da skraćenje radnog vremena teorijski može dovesti do veće fokusiranosti i zadovoljstva zaposlenih, što bi moglo pozitivno uticati na produktivnost. Međutim, naglašavaju da to ne važi univerzalno i da zavisi od delatnosti i organizacije rada.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Veljko M. Mijušković, smatra da je sa ekonomske strane teoretski moguće skratiti radno vreme uz zadržavanje iste zarade, ali pod određenim uslovima. Da bi zaposleni radili manje, a primali istu platu, produktivnost mora da raste brže od troškova rada. U delatnostima zasnovanim na znanju, skraćenje radnog vremena može dovesti do većeg zadovoljstva i boljih rezultata, dok bi u industrijama koje zahtevaju kontinuirani rad mogli nastati dodatni troškovi zbog potrebe za angažovanjem više radnika.
Psiholozi takođe ukazuju na negativne aspekte osmočasovnog radnog vremena. Radmila Vulić Bojović, psihološkinja, naglašava da zaposleni često zapostavljaju porodice zbog dugog radnog vremena, što može dovesti do emocionalnog udaljavanja među članovima porodice. Milica Jeremić, takođe psihološkinja, dodaje da produktivnost opada nakon četiri do pet sati rada, a produženo radno vreme često uzrokuje stres i anksioznost.
U svetlu ovih informacija, Poljska je nedavno pokrenula pilot-projekat skraćenja radnog vremena sa 39 na 35 sati nedeljno, bez smanjenja plata, kako bi se smanjilo sagorevanje na poslu. Zaposleni imaju mogućnost da biraju između tri opcije: raditi šest sati dnevno, imati produženi vikend od tri dana ili dobiti dodatne dane godišnjeg odmora.
S obzirom na sve ove aspekte, pitanje skraćenja radnog vremena u Srbiji zahteva pažljivu analizu i širu diskusiju kako bi se postigla ravnoteža između interesa zaposlenih i poslodavaca, uzimajući u obzir specifičnosti domaće ekonomije.
