U noći između 24. i 25. oktobra 2026. godine, kazaljke će se pomeriti jedan sat unazad, što će doneti promenu na zimsko vreme. Iako se čini da pomeranje omogućava sat dužeg sna, posledice na raspoloženje i kvalitet sna mogu biti značajne. Studije pokazuju da prelazak na zimsko računanje vremena može negativno uticati na raspoloženje, posebno u nedeljama nakon promene.
Osobe koje najteže podnose ovu promenu uključuju malu decu i one koji pate od poremećaja sna ili raspoloženja. Mala deca su posebno osetljiva na promene u rutini, a pomeranje vremena može da dovede do ranijeg buđenja i poremećaja celokupnog dnevnog rasporeda porodice. S druge strane, odrasli koji su skloni depresiji ili hroničnoj nesanici takođe mogu iskusiti pogoršanje simptoma tokom ovog perioda.
Jedan od ključnih razloga zašto se ne osećamo odmorno, iako dobijamo dodatni sat za spavanje, jeste biologija ljudskog organizma. Istraživanja pokazuju da samo 41% odraslih planira da iskoristi dodatni sat za spavanje, dok ostali vreme provode obavljajući različite aktivnosti. Pored toga, organizam se teško prilagođava novom ritmu, a skraćivanje prirodnog svetla na kraju dana može dovesti do povećanja slučajeva depresije. U periodu nakon prelaska na zimsko vreme, zabeležen je porast od 11% u broju novih epizoda depresije.
Prelazak na zimsko vreme takođe utiče na biološki sat, koji se ravna prema prirodnim ciklusima svetlosti. U nedelju nakon promene vremena, organizam može nastaviti da funkcioniše prema starom rasporedu, što može izazvati umor i loš kvalitet sna. U proseku, telu je potrebno od tri do sedam dana da se prilagodi novom rasporedu.
Da bi se olakšala prilagodba, stručnjaci preporučuju nekoliko praktičnih mera. Ustajanje u isto vreme svaki dan, izlaganje jutarnjem svetlu i održavanje uobičajenog vremena odlaska na spavanje mogu pomoći u smanjenju negativnih efekata promene. Takođe, roditeljima se savetuje da postepeno prilagođavaju rutinu svoje dece pre nego što dođe do promene vremena.
Međunarodna medicinska zajednica sve više zagovara ukidanje sezonskih promena vremena, ističući da bi trajno zimsko vreme bolje odgovaralo prirodnim biološkim ritmovima ljudi. Američka akademija za medicinu spavanja i istraživači sa Univerziteta Stanford ukazuju na to da promena vremena može imati dugoročne negativne posledice po zdravlje.
Umor i pospanost izazvani prelaskom na zimsko vreme obično se povuku u roku od sedam do deset dana. Međutim, ako simptomi potraju, može biti potrebno potražiti stručnu pomoć. Ukoliko se suočavate s nedostatkom energije, poteškoćama sa snom ili emocionalnim problemima, važno je obratiti se lekaru, jer ovi simptomi mogu ukazivati na dublje zdravstvene probleme.
U zaključku, iako prelazak na zimsko računanje vremena može izgledati kao prilika za duži san, stvarnost je često drugačija. Prilagodba novom vremenu zahteva vreme, a efekti promene mogu biti značajni, posebno za najranjivije grupe. Priprema i svest o ovim promenama mogu pomoći u smanjenju negativnih posledica na zdravlje i raspoloženje.
