U poslednje vreme, sve više se izveštava o incidentima sa dronovima u vazdušnom prostoru baltičkih zemalja, Poljske i Rumunije, kao i o sumnjama na sabotaže na aerodromima i železničkoj infrastrukturi u Evropi. Ovi događaji ponovo su otvorili diskusiju o hibridnom ratu koji, prema rečima evropskih zvaničnika, Rusija vodi protiv članica NATO-a.
Jedan od najnovijih incidenata dogodio se na granici Ukrajine i Poljske, kada je ruski dron pogodio lokomotivu voza, koja je nedavno prošla trasom koju su koristili evropski bezbednosni zvaničnici i bivši britanski premijer Boris Džonson. Istraživač bezbednosti Nikola Vujinović je u emisiji „Svet“ na Euronews Srbija ukazao da ovaj napad nije slučajan, već predstavlja jasnu političku i vojnu poruku Moskve. On naglašava da je pogodak lokomotive bio nameran, a da se radi o strategiji uništavanja železničke infrastrukture od strane Ruske Federacije.
Vujinović takođe komentariše trenutnu eskalaciju napetosti, ističući da i Rusija i evropske zemlje imaju unutrašnje političke motive. U Rusiji se održavaju izbori za Dumu, a mnogi analitičari smatraju da će izlaznost biti odraz podrške specijalnoj vojnoj operaciji. S druge strane, evropske vlade takođe pokušavaju da ostvare političke poene pred predstojeće izbore, što je evidentno u incidentu u Lajpcigu koji se dogodio pre nemačkih izbora.
Pored ovih unutrašnjih faktora, Vujinović naglašava da evroatlantske strukture ne bi želele mirovni dogovor uz posredstvo američke administracije Donalda Trampa, jer bi to moglo značiti gubitak značajnih finansijskih sredstava koja su već uložena u sukob. Ova situacija čini pitanje kritične infrastrukture ključno za evropske države. Poljski premijer Donald Tusk je nedavno identifikovao tri nivoa hibridnog pritiska: upade dronova, sabotaže na industrijskim objektima i dezinformacije.
Vujinović smatra da je logično da, ukoliko se Rusija suočava sa vojnim i političkim pritiscima, usledi odgovarajuća reakcija. Njihov cilj nije da sukob direktno prenesu u Evropu, već da evropski građani osete njegove posledice, slično kao što Ukrajina gađa rusku naftnu i logističku infrastrukturu. On ukazuje na to da svi žele da vide kako će građani reagovati, jer oni na kraju donose odluke.
U svetlu nedavnih izjava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o osnivanju Evropskog saveta bezbednosti, Vujinović upozorava da Evropa postaje sve više prepuštena sama sebi. On ističe da su Sjedinjene Američke Države trenutno prisutne zbog toga što Evropska unija finansira kupovinu američkog naoružanja za Ukrajinu, ali da se najave povlačenja dela američkih snaga čine zabrinjavajućim.
Kada je reč o aktivaciji člana 5 NATO sporazuma o zajedničkoj odbrani, Vujinović naglašava da se ovaj član ne aktivira automatski. Svaka država ima pravo da proceni kako će reagovati na određenu situaciju. Ključno strahovanje unutar NATO-a jeste da bi se mogla tražiti aktivacija člana 5, a da reakcija izostane. Stoga je važno pažljivo pratiti izjave vojnih autoriteta, koji su često uzdržaniji od političara, jer se najintenzivniji sukobi trenutno vode u informativnom prostoru.
Ovo stanje hibridnog rata i sveprisutni pritisci na evropske države ukazuju na to koliko je situacija kompleksna i kako se različiti interesi prepliću. Ukoliko se ne nađu rešenja koja će zadovoljiti sve strane, strahuje se od daljih eskalacija koje bi mogle ugroziti stabilnost regiona.
