Kada je Donald Tramp pre skoro pet meseci započeo rat protiv Irana, mnogi kritičari su to ocenili kao agresiju. Tramp je, međutim, bio uveren da će Sjedinjene Američke Države ostvariti brzu i odlučujuću pobedu. Njegovi savetnici su odbacivali tvrdnje da time krše predizborna obećanja o izbegavanju novih sukoba i završetku američkih „beskrajnih ratova“, posebno u Avganistanu i Iraku.
Početkom marta, samo nedelju dana nakon što je rat započet, Tramp je izjavio da će od Irana tražiti samo „bezuslovnu predaju“. On je zapretio da će uništiti značajan deo iranskih vojnih kapaciteta i pozvao je na narodni ustanak s ciljem svrgavanja teokratskog režima koji je na vlast došao posle Islamske revolucije 1979. godine. Međutim, kako navodi Mohamad Bazi, kolumnista Gardijana i profesor na Univerzitetu Njujork, Trampova ambiciozna obećanja su se pokazala kao još jedan primer američke imperijalne oholosti.
Tramp je prekršio svoja obećanja američkoj javnosti da tokom svog drugog mandata neće započinjati nove ratove. U novembru 2024. godine, u pobedničkom govoru, ponovo je naglasio: „Neću započinjati ratove. Zaustavljaću ratove.“ Međutim, prekid vatre koji je postigao sa Teheranom se raspao, a Tramp je rizikovao da SAD uvede u još jedan beskrajan sukob, ovog puta u Iranu.
Sredinom juna, SAD i Iran su postigli memorandum o razumevanju koji je uključivao ponovno otvaranje Ormuškog moreuza, ključnog prolaza za isporuke nafte i gasa. Taj sporazum je, međutim, ubrzo propao, jer je Tramp uveo pomorsku blokadu iranskih brodova. Tramp je izjavio da je memorandum postigao sve što su nameravali, ali su se ključna pitanja poput iranskog nuklearnog programa i kontrole nad moreuzom odložila.
S obzirom na to, napadi između SAD-a i Irana su se ponovo intenzivirali. Iran je napao naftne tankere, dok je Pentagon uzvratio vazdušnim napadima na iranske lokacije. Tramp je zapretio uništenjem iranske infrastrukture, a Iran je uzvratio raketnim napadima na američke vojne baze, što je dodatno pogoršalo situaciju. Cene nafte su dostigle najviši nivo u poslednjih mesec dana, što je izazvalo poremećaje u globalnoj ekonomiji.
U poslednjim događajima, iranske rakete su pogodile vazdušnu bazu u Jordanu, što je dovelo do smrti dva američka vojnika. Od početka rata, poginulo je 17 američkih vojnika, dok je oko 430 ranjeno. Tramp je ranije upozorio da bi smrt američkih vojnika mogla izazvati veliku odmazdu protiv Irana. Njegova trenutna strategija deluje kao beskonačni ciklus bombardovanja i vojne eskalacije bez jasnog plana za postizanje trajnog političkog rešenja.
Tokom sukoba, činilo se da američka politika prema Iranu zavisi od Trampovog raspoloženja. Iranski režim, uprkos napadima i atentatima na svoje najviše lidere, pokazao je otpornost i prilagodljivost. Nakon gubitka vrhovnog vođe, postavili su njegovog sina kao novog vođu, što ukazuje na stabilnost unutar režima.
Iranska kontrola nad Ormuškim moreuzom omogućava Teheranu da utiče na globalnu ekonomiju, a potencijalne pretnje od strane Irana prema svojim susedima dodatno doprinose nestabilnosti. Iran može da poveća pritisak na Hute u Jemenu kako bi ometao međunarodni pomorski saobraćaj, što bi dodatno destabilizovalo situaciju.
Tramp se suočava s izazovima koji dolaze s vojnim sukobom, ali ne pokazuje znake spremnosti da se povuče. Njegova politika prema Iranu i dalje ostaje nejasna, a rizik od eskalacije sukoba se povećava. Bazi zaključuje da Tramp ulazi u potencijalni beskrajni rat koji je sam inicirao, dok globalna zajednica posmatra s zabrinutošću.
