Crna Gora je postala druga evropska zemlja, nakon Španije, koja je zakonski uredila pravo na plaćeno menstrualno odsustvo. Ova odluka doneta je izmenama Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, koje omogućavaju ženama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom, što su bolne menstruacije uzrokovane ginekološkim oboljenjima poput endometrioze, mioma ili polipa, da uzmu dva dana odsustva sa posla uz naknadu zarade. Pravo na ovo odsustvo biće moguće ostvariti uz lekarsko uverenje.
Inicijativa je potekla od nezavisne poslanice Jevrosime Pejović, koja je naglasila da je usvajanjem ovog zakona „ispisana istorija“. Ona smatra da je ovaj problem, koji se tiče velikog broja žena, konačno dobio institucionalno priznanje. Poslanica Pokreta Evropa sad, Nađa Laković, podržala je inicijativu i tokom rasprave istakla važnost ljudske dimenzije zakona. „Želela sam da ovom zakonu dam ljudsko lice i pokažem da iza svakog člana zakona stoje stvarni životi i problemi žena“, rekla je Laković.
Usvajanje zakona predstavljalo je pobedu koja prevazilazi političke podele. „Verujem da ovo nije pobeda jedne poslanice, jedne žene niti jedne političke opcije. Ovo je pobeda svih žena u Crnoj Gori i onih koji su pokazali razumevanje, empatiju i odgovornost“, dodala je Laković.
Ova odluka izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama. Mnogi su je pozdravili kao važan korak u priznavanju problema sa kojima se žene svakodnevno suočavaju, dok su pojedini izrazili bojazan da bi nova prava mogla uticati na položaj žena na tržištu rada ili biti predmet zloupotreba. Glumica Jelena Nenezić je simbolično podržala zakon objavivši fotografiju sa natpisom: „Važno obaveštenje: predstava se otkazuje jer je glumica na menstrualnom odsustvu.“
Jedno od pitanja koje se postavlja jeste da li bi poslodavci mogli da ispituju kandidatkinje o bolnim menstruacijama, slično kao što se žene već suočavaju sa pitanjima o planiranju trudnoće. Takođe, postavlja se i pitanje da li će zakon biti dosledno primenjivan u privatnom i javnom sektoru, dok neki smatraju da predstavlja diskriminaciju jer se ne odnosi na sve žene sa bolnim menstruacijama, već samo na one sa potvrđenom dijagnozom.
Književnica Minja Marđonović ističe da je, bez obzira na različite reakcije, najvažnije što je zakon otvorio prostor za razgovor o temi koja se decenijama ćutala. Ona je ponosna što je inicijativa potekla od žena i što je pokazano da u parlamentu može postojati ženska solidarnost kada je reč o pitanjima koja se tiču ženskog tela i zajedničkog iskustva.
„Menstruacija je nešto što povezuje gotovo sve žene, naročito kada govorimo o menstrualnim bolovima i predmenstrualnom stanju. Reakcije su očekivano podeljene, a najveći strah je mogućnost zloupotrebe. Ipak, mislim da je sada važno to što je ovaj zakon otvorio jedno političko slobodno polje za menjanje vrlo opasnih, tvrdokornih običaja i društvenih normi“, navela je Marđonović.
Ona naglašava da je godinama bilo gotovo podrazumevano da žena ćuti o bolovima i nastavlja sa svakodnevnim obavezama, bez obzira na to kako se oseća. „U svom okruženju imam žene koje zbog menstrualnih bolova moraju hitno kod lekara kako bi uopšte mogle normalno da funkcionišu. Zato mislim da je jako važno da se otvorilo jedno društveno, ne samo političko, pitanje i da se razbija taj opasni tabu ženskog tela“, zaključuje Marđonović.
Usvajanje zakona o plaćenom menstrualnom odsustvu predstavlja značajan korak ka boljem razumevanju i priznavanju ženskih prava u Crnoj Gori, ali i izazov za dalje promene u društvenim normama i percepcijama o zdravlju žena.
