Ministarka javnih radova Majda Adžović potpisuje međuvladin sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama u Vašingtonu, koji bi mogao značajno unaprediti ekonomske odnose između Crne Gore i SAD-a. Sporazum, koji se fokusira na saradnju u realizaciji strateških projekata, ima potencijal da bude istorijski korak u bilateralnim ekonomskim odnosima.
Prema informacijama iz Vladine dokumentacije, cilj sporazuma je jačanje ekonomske saradnje i ubrzanje realizacije velikih razvojnih projekata, kao i olakšavanje pristupa američkih kompanija crnogorskom tržištu. U preambuli sporazuma naglašava se važnost trgovinske i investicione saradnje, koja će dodatno podržati razvoj Crne Gore.
Sporazum se posebno fokusira na privlačenje ulaganja američkog privatnog sektora u projekte od strateškog i nacionalnog interesa, posebno u oblastima infrastrukture, energetike, bezbednosti i tehnologije. Očekuje se da će projekti poboljšati regionalnu povezanost, s posebnim naglaskom na Jadransko-jonski koridor.
U članovima sporazuma predviđene su konsultacije, razmena informacija i predstavljanje crnogorskih projekata američkim firmama. Ovaj sporazum se nadovezuje na ranije potpisane dokumente, uključujući Memorandum o razumevanju iz 2024. godine i Sporazum o podsticanju investicija iz 2000. godine.
Jedan od ključnih elemenata sporazuma je definisanje prioritetnih sektora, pri čemu se posebno ističe Jadransko-jonski koridor. Ovaj projekt bi omogućio povezivanje Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a obuhvata izgradnju puteva, optičkih kablova i gasovoda, čime se stvara infrastruktura saobraćaja, digitalna povezanost i energetska sigurnost.
Osim toga, sporazum se bavi pitanjima bezbednosti i tehnologije, predlažući rešenja za skeniranje tereta na granicama Crne Gore i unapređenje kontrole robnih tokova. Planira se i modernizacija postojećih infrastruktura kao što je Luka Bar, kao i razvoj data centara i mrežne infrastrukture.
U cilju osiguranja domaćeg ekonomskog interesa, sporazum predviđa korišćenje do 50% crnogorskih resursa u projektima, što otvara mogućnosti za angažovanje lokalnih preduzeća i radne snage. Iako se radi o cilju, ne postoji garancija da će taj procenat biti dostignut u svakom projektu.
Američka administracija će pomoći u predstavljanju projekata crnogorskim kompanijama, dok Crna Gora zadržava pravo da sama bira svoje američke partnere. U slučaju spora, oni će se rešavati konsultacijama, a eventualni sporovi sa američkim firmama podložni su crnogorskom zakonodavstvu.
Sporazum će stupiti na snagu nakon što Crna Gora završi unutrašnje procedure, a svaka strana može ga raskinuti uz pismeno obaveštenje. Ovaj sporazum ima poseban značaj za obe države, a američka ambasada ga ističe kao prioritet svog angažmana u Crnoj Gori, naglašavajući mogućnost pokretanja poslovnih prilika u ključnim sektorima. U tom kontekstu, sporazum predstavlja ne samo politički, već i ekonomski iskorak za Crnu Goru.
