Učesnici konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP31 trebaju da se fokusiraju na implementaciju već preuzetih klimatskih obaveza, umesto da daju nova obećanja o finansiranju klimatskih mera, izjavio je komesar EU za klimatsku politiku Vopke Hukstra. On je istakao da se Evropska unija suočava sa usporavanjem smanjenja emisija štetnih gasova, pri čemu neki sektori ne uspevaju da postignu ciljeve za 2030. godinu.
Hukstra je naglasio da ova konferencija mora biti usmerena na sprovođenje postojećih obaveza, dok su očekivanja od samita niska zbog trenutne komplikovane geopolitičke situacije. Prema njegovim rečima, države su već definisale pravac kroz Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine i sada je ključno da se ta obećanja pretvore u konkretne akcije. „Nemamo rupu u strategiji koju treba da prevaziđemo“, rekao je Hukstra.
Kada je reč o finansiranju klimatskih mera, Hukstra smatra da COP31 ne bi trebalo da otvara nova pregovaranja o finansijskim obavezama, jer je o tom pitanju već bilo mnogo razgovora. On je naveo da bi eventualni dalji razgovori trebali da obuhvate i podelu finansijskog tereta sa drugim državama koje imaju kapacitete da doprinesu. Takođe, planira da razgovara o pristupu sredstvima koja su već odobrena, posebno za male ostrvske države koje su izložene posledicama klimatskih promena.
Hukstra je dodao da ubrzana elektrifikacija predstavlja najpraktičniji put ka konkretnim rezultatima konferencije. On je napomenuo da je elektrifikacija politički i diplomatski manje sporna od prelaska sa fosilnih goriva, ističući da su ta dva pristupa različiti aspekti iste medalje.
Osim toga, Hukstra je govorio o veštačkoj inteligenciji (AI), koja može doneti značajne koristi, ali i izazvati ozbiljne rizike. Razvoj ove tehnologije biće jedan od faktora koji će u narednim godinama povećati potražnju za električnom energijom. Čak i najkonzervativnije procene ukazuju na to da će se elektrifikacija u Evropskoj uniji povećati za najmanje 30% u narednih pet godina, delom zbog AI.
Hukstra je ukazao na više od milijardu ljudi širom sveta koji nemaju adekvatan pristup energiji ili su potpuno bez nje. „Svi oni žele da imaju isto ono što mi imamo, i s pravom“, dodao je. Prema podacima UNDP-a, najmanje 1,18 milijardi ljudi živelo je u energetskom siromaštvu 2020. godine, dok je u Evropskoj uniji gotovo svaki deseti stanovnik bio u situaciji da nije mogao adekvatno zagrejati svoj dom.
Hukstra smatra da rešenje nije u racionalizaciji i ograničavanju potrošnje, već u obezbeđivanju dovoljne količine energije i povećanju energetske efikasnosti. Naglasio je potrebu za prelazak na „potpuno drugačiji energetski sistem“. Takođe, dodao je da bi data centri trebali imati obavezu da obezbede snabdevanje čistom električnom energijom.
U zaključku, konferencija COP31 predstavlja ključnu priliku za države da preduzmu konkretne korake ka ostvarivanju svojih klimatskih obaveza. U svetlu trenutnih izazova, kao što su geopolitičke tenzije i rastuća potražnja za energijom, važno je da se fokusiramo na implementaciju postojećih strategija i delovanje u pravcu održive budućnosti. Samo kroz zajednički trud i konkretne aktivnosti možemo se nadati stvarnom smanjenju emisija i zaštiti naše planete od negativnih posledica klimatskih promena.
