Svet je 26. aprila 1986. godine bio svedok katastrofalnog događaja koji će ostaviti neizbrisiv trag u istoriji. U Ukrajini, koja je tada bila deo Sovjetskog Saveza, nuklearna elektrana u Černobilju postala je epicentar tragedije. Černobiljska elektrana, poznata i kao Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana Černobilj, se nalazi u blizini grada Pripjata, 18 kilometara severozapadno od Černobilja, 16 kilometara od granice sa Belorusijom i oko 110 kilometara severno od Kijeva.
Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru Černobiljske zone isključenja, dok je nuklearna elektrana zatvorena 15. decembra 2000. godine. Ova nesreća je jedna od dve nuklearne katastrofe koje su dobile ocenu maksimalne težine (sedam) na Međunarodnoj skali nuklearnih događaja; druga je nesreća u Fukušimi u Japanu 2011. godine. Černobiljska katastrofa se smatra najgorom nuklearnom nesrećom u istoriji.
U ranim satima 26. aprila, reaktor broj četiri černobilske elektrane eksplodirao je. Eksplozija je bila toliko snažna da se može meriti snagom tri Boinga 747. Ova sila je pomerila masivni čelični poklopac reaktora, a zatim je buknula nekontrolisana vatra. Inženjeri u elektrani su sprovodili test kako bi utvrdili reakciju reaktora u slučaju nestanka struje, ali su serija grešaka i pogrešnih procena doveli do katastrofalne eksplozije.
Neposredno nakon eksplozije usledio je haos i panika. Iako je Pripjat odmah nakon eksplozije bio pogođen, stanovnici su nastavili sa svojim svakodnevnim poslovima, nesvesni ozbiljnosti situacije. Međutim, nekoliko sati nakon eksplozije, desetine ljudi su se počeli razboljevati, prijavljujući jake glavobolje, ukus metala u ustima, kao i nekontrolisane napade kašljanja i povraćanja. Sledećeg dana, došlo je do evakuacije, tokom koje je više od 50.000 stanovnika Pripjata napustilo grad.
Razmere katastrofe osetile su se širom Evrope, jer su nivoi radijacije značajno porasli. Da bi se sprečila dalja katastrofa, veliki broj rudara i vatrogasaca je poslat u Černobilj. Mnogi od njih su kasnije pretrpeli ozbiljne zdravstvene probleme, ali su se žrtvovali kako bi obuzdali krizu. Prema izveštaju Greenpeace-a iz 2006. godine, katastrofa u Černobilu dovela je do više od 250.000 slučajeva raka, od kojih je blizu 100.000 rezultiralo smrtnim ishodom.
U 2011. godini, Unija zabrinutih naučnika, nevladina organizacija, procenila je broj poginulih na oko 25.000, što je šest puta više od projekcija UN. Pored toga, Međunarodna agencija za istraživanje raka predviđa da će incident izazvati smrt 16.000 Evropljana do 2065. godine. Nakon nesreće, rad elektrane je bio otežan zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih, ali su preostali reaktori nastavili sa radom zbog loše energetske situacije u zemlji.
Izgradnja 5. i 6. bloka elektrane je obustavljena, a nad oštećenim reaktorom broj 4 sagrađen je sarkofag kako bi se sprečilo dalje širenje radijacije. Između reaktora i preostalih zgrada podignuta je betonska barijera debela oko 200 metara. Reaktor broj 1 je prestao sa radom u novembru 1996. godine, dok je reaktor broj 2 zatvoren nakon požara 1991. godine, koji je pokazao da popravka nije moguća. Reaktor broj 3 je isključen 15. decembra 2000. godine, čime je Černobiljska elektrana prestala da bude proizvođač električne energije.
Danas, Černobilj predstavlja simbol opasnosti nuklearne energije i ekoloških katastrofa, ali i podsećanje na herojske napore onih koji su se žrtvovali da bi sprečili još veće posledice. Iako je prošlo više od tri decenije od katastrofe, njen uticaj se i dalje oseća, a naučnici i istraživači nastavljaju da proučavaju njene dugoročne posledice na zdravlje i životnu sredinu.
