Gotovo 500.000 ruskih vojnika je poginulo u ratu u Ukrajini otkako je Moskva u februaru 2022. godine krenula u invaziju te zemlje, saopštila je danas najveća obaveštajna agencija Velike Britanije, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Ovu cifru je iznela En Kist-Batler, direktorka Štaba za vladine komunikacije (Government Communications Headquarters, GCHQ).
Premda i Kijev i Moskva redovno objavljuju procene broja poginulih neprijatelja, one nerado govore o sopstvenim gubicima na frontu. Međutim, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u februaru rekao da je njegova zemlja izgubila 55.000 vojnika od 2022. godine. Ove brojke ukazuju na razmere sukoba koji traje više od godinu i po dana.
BBC-jev servis vesti na ruskom jeziku, zajedno sa nezavisnim medijem Medijazone i grupom volontera, broji ruske ratne gubitke. Lista se sastoji od imena i prezimena ljudi čije pogibije su mogle biti potvrđene iz zvaničnih izveštaja, medija, sa društvenih mreža, novopodignutih spomenika i sa grobova. Do sada je BBC potvrdio smrt 223.539 imenovanih vojnika i oficira koji su poginuli u rusko-ukrajinskom ratu na ruskoj strani.
Veruje se da je pravi broj poginulih daleko veći. Vojni stručnjaci sa kojima se BBC konsultuje smatraju da BBC-jev registar poginulih na ruskoj strani predstavlja između 45 i 65 odsto pravog broja poginulih. Ove procene ukazuju na to da bi stvarni gubici mogli biti znatno veći od zvanično potvrđenih.
Kist-Batler je u svom inauguracionom govoru u Blečli parku uz broj ruskih žrtava upozorila da je za Veliku Britaniju „prelomni trenutak“ jer Rusija „neprestano cilja“ kritičnu infrastrukturu širom te zemlje. Ona je istakla da postoji serija špijunskih zavera na britanskom tlu i, u skorije vreme, vođenjem neobjavljenog „hibridnog rata“ protiv Velike Britanije i drugih NATO država.
Prema njenim rečima, Rusija napada „kritičnu infrastrukturu, demokratske procese, lance snabdevanja i javno poverenje“. Kremlj negira te tvrdnje, ali Kist-Batler naglašava da su takvi napadi postali sve učestaliji i da zahtevaju ozbiljnu pažnju.
Osim toga, Kist-Batler je upozorila da Rusija i Kina značajno investiraju u projekte u svemiru – i za mirnodopske i za ratne svrhe. Ova informacija ukazuje na širu strategiju ovih država koja uključuje ne samo konvencionalne vojne napore, već i tehnološki napredak i kontrolu nad svemirskim resursima.
Štab za vladine komunikacije (GCHQ) kojim ona upravlja, najveća je britanska obaveštajna, bezbednosna i sajber agencija, prvenstveno odgovorna za sakupljanje i analizu obaveštajnih podataka presretanjem elektronskih signala, komunikacija i podataka (SIGINT). GCHQ takođe pruža informacione sigurnosti britanskoj vladi i Oružanim snagama.
Radeći zajedno sa MI5 (domaća bezbednost) i MI6 (obaveštajna služba koja deluje u inostranstvu), GCHQ je specijalizovan za kriptografiju, sajber bezbednost i praćenje komunikacija kako bi zaštitio zemlju od sajber napada, terorizma i neprijateljskih država. Ova saradnja je ključna za očuvanje nacionalne bezbednosti i sprječavanje mogućih pretnji.
GCHQ radi pod političkim nadzorom ministra spoljnih poslova, čime se obezbeđuje da operacije agencije budu usklađene sa širim ciljevima britanske spoljne politike. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, uloga ove agencije postaje sve važnija, a njeni izveštaji i analize igraju ključnu ulogu u oblikovanju odluka donosioca politike.
U svetlu svih ovih informacija, sukob u Ukrajini nastavlja da ima duboke posledice kako za region, tako i za globalnu bezbednost. S obzirom na visoke gubitke i stalnu pretnju od hibridnog rata, situacija ostaje napeta i neizvesna.
