U skladu sa novim pravilima koja se odnose na isplatu naknade zarade za bolovanje duže od 30 dana, Poreska uprava je jasno naglasila da se najniža mesečna osnovica doprinosa ne primenjuje. Ovo znači da poslodavci nisu obavezni da obračunavaju i uplaćuju doprinose na najnižu osnovicu kada se isplaćuje naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ova odluka, objavljena u Biltenu CVPO, br. 1/2026, ima značajne posledice za zaposlene koji se suočavaju sa dugotrajnim bolovanjima.
Prema članu 36. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, postoji pravilo koje propisuje da mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice. Međutim, stav 3 ovog člana predviđa izuzetke, među kojima su i slučajevi kada osiguranik ostvaruje pravo na naknadu zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad, koja se finansira iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovaj izuzetak omogućava da u slučaju bolovanja dužeg od 30 dana, poslodavci ne moraju „dopunjavati“ osnovicu do najniže mesečne osnovice, što je ključno za pravilno postupanje u praksi.
U praksi, ovo znači da, kada zaposleni bude na bolovanju dužem od 30 dana, doprinosi se obračunavaju samo na stvarni iznos naknade, a ne na najnižu osnovicu. Na primer, ukoliko zaposleni ima redovnu platu od 80.000 dinara, a nakon 30 dana bolovanja prima 65% od plate, to iznosi 52.000 dinara. Prema starim pravilima, doprinosi bi se morali obračunavati na minimalnu osnovicu od 40.000 dinara, ali zbog novog pravila, doprinosi se obračunavaju na stvarnih 52.000 dinara.
Ova promena može biti značajna za poslodavce, jer im omogućava da izbegnu dodatne troškove vezane za doprinose na minimalnu osnovicu. Iako se može činiti da ova pravila najviše pogađaju zaposlene sa nižim primanjima, efekti su različiti. Zaposleni sa većim platama i dalje dobijaju solidne iznose naknade, dok oni sa nižim platama mogu biti znatno pogođeni smanjenjem na 65%, što ih može spustiti ispod minimalne osnovice.
Osim toga, ova pravila imaju dugoročne posledice po penzije. Naime, kod obračuna penzije ne gleda se samo staž, već i na osnovicu na koju su doprinosi plaćeni. Ako su doprinosi uplaćeni na manji iznos, „poeni“ za penziju će biti manji, što može uticati na visinu buduće penzije, posebno ako bolovanje traje mesecima ili duže.
U svetu gde se često razmatraju prava zaposlenih i njihova finansijska sigurnost, ovakva pravila daju poslodavcima veću fleksibilnost, ali istovremeno postavljaju izazove za zaposlene, posebno one sa nižim primanjima. U budućnosti, važno je nastaviti pratiti kako se ove promene odražavaju na tržištu rada i kako utiču na ekonomski status zaposlenih, kao i na njihovu penziju.
Kako se situacija razvija, zaposleni bi trebalo da budu informisani o svojim pravima i obavezama, kao i o potencijalnim posledicama koje ovakva pravila mogu imati na njihove finansije. S obzirom na to da se pravila često menjaju, važno je ostati ažuran i konsultovati se sa stručnjacima za radno pravo i finansije kako bi se osiguralo da se svi aspekti poštuju i da se zaštite interesi zaposlenih.
