Hašim Tači, bivši predsednik Kosova, nedavno je osuđen na 25 godina zatvora pred sudom u Hagu. Ova presuda, koja dolazi nakon što je Tači proveo sedam godina u pritvoru u Holandiji, izazvala je masovne proteste na Kosovu, dok su iz Beograda stigle vesti o zadovoljstvu zbog izrečene kazne. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić iskoristio je ovu priliku da ponovi svoje tvrdnje o Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) kao terorističkoj organizaciji, pokušavajući da skrene pažnju sa odgovornosti srpskih nacionalista.
Važno je napomenuti da sud koji je izrekao ovu presudu nije telo Ujedinjenih nacija. Sudije „Specijalizovanih veća Kosova“, koje sprovode pravdu u ime naroda Kosova, nisu poreklom sa Kosova. Pod pritiskom zapadnih država, Skupština Kosova je 2015. godine odobrila osnivanje ovog posebnog suda kako bi procesuirala ratne zločine počinjene tokom sukoba 1998-1999. godine. Jedanaest godina kasnije, mnogi građani Kosova, uključujući članove vladajuće stranke i opozicije, žale zbog te odluke, smatrajući je tužnom.
Hašim Tači, zajedno sa Ibrahimom Rugovom, smatra se jednim od nacionalnih heroja Kosova. Bio je ključni akter u borbi za oslobođenje i proglašenje nezavisnosti Kosova, a OVK je osnovana sa ciljem borbe protiv represije Miloševićevog režima. Kosovo je, uz podršku Zapada i NATO-a, proglasilo nezavisnost, a oko 100 država ga je priznalo. Na ovaj način, Kosovo je, prema nekim tumačenjima, „platilo svoj dug“ liberalnom svetu.
Dok su srpski ratni zločinci procesuirani, sada je došao red i na kosovske Albance. U tom kontekstu, Specijalizovani sud za Kosovo je postao neophodnost kako bi se odgovorni za zločine OVK izveli pred lice pravde. Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, bio je uhapšen i procesuiran pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Presudu Hašimu Tačiju izrekao je američki sudija Čarls L. Smit, koji je naglasio da kazne ne treba povezivati sa OVK, već se odnose na pojedince. Zapadne zemlje su podržale ovu odluku, ističući da presude nisu povezane sa legitimnošću borbe OVK, već sa krivičnim delima pojedinaca. Utvrđeno je da su Tači i njegovi saradnici odgovorni za smrt oko 100 civila, kao i za mučenja i zlostavljanja.
Iako se može tvrditi da je pravda zadovoljena, teško je zamisliti da tokom dvogodišnje oružane borbe nije bilo civilnih žrtava. Kazna od 25 godina zatvora za Tačija, koji je nazvan komandantom, nakon što je dobrovoljno pristao da mu se sudi, deluje neproporcionalno s obzirom na globalne standarde.
Dok se Hašim Tači suočava s presudom, na međunarodnoj sceni se dešavaju i druge kontradikcije. Na primer, premijer Izraela Benjamin Netanjahu, suočen sa optužbama za ratne zločine, obratio se Generalnoj skupštini UN. Ova situacija postavlja pitanje kako je moguće da jedan lider bude na slobodi dok se drugi suočava s dugogodišnjim zatvorom zbog sličnih navoda.
Takva situacija stvara dodatne tenzije i bol u širem kontekstu, s obzirom na to da Tači, koji je bio premijer i predsednik Kosova, nije bio lišen odgovornosti za određene ratne zločine tokom sukoba. Njegova presuda može se posmatrati kao odraz kompleksne političke situacije na Kosovu i u regionu.
U ovom trenutku, Tačijevi advokati najavljuju žalbu na presudu, dok premijer Aljbin Kurti izražava nadu da će nepravedna odluka biti ispravljena tokom žalbenog postupka. Mnogi analitičari smatraju da bi kazne mogle biti smanjene tokom ovog procesa, što bi omogućilo Tačiju da se vrati na Kosovo sa statusom osobe koja je odslužila kaznu.
Ova situacija ostaje u središtu pažnje, dok se Kosovo suočava s izazovima na putu ka evropskim integracijama. Povratak Hašima Tačija mogao bi dodatno olakšati napredak ka ostvarenju tog cilja, ali bi takođe mogao izazvati novi talas političkih previranja u regionu.
