Uz najviše državne počasti, nekadašnja predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić, sahranjena je na groblju Sveti Pantelija u Banjaluci. Sahrana je usledila nakon opela koje je služio mitropolit banjalučki Јefrem u crkvi Svete Trojice. Tokom ceremonije, kovčeg je bio okružen pripadnicima počasnog voda Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, što je dodatno naglasilo važnost trenutka.
Na sahrani su bili prisutni visoki zvaničnici, uključujući predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića i srpskog člana Predsedništva BiH Željku Cvijanović. Pored kovčega su položeni venci od strane ovih lidera, kao i drugih značajnih ličnosti. Svi oni su izrazili svoje poštovanje prema njenom doprinosu srpskom narodu i Republici Srpskoj.
Pre sahrane, u Banskom dvoru održana je komemoracija kojoj su prisustvovali brojni politički lideri, uključujući bivšeg predsednika Dragana Čavića. Tokom komemoracije, istaknuto je da će Biljana Plavšić biti upisana u srpskoj istoriji velikim slovima kao prva žena predsednik Republike Srpske, kao i borac za srpski narod.
Biljana Plavšić preminula je 1. oktobra u Beogradu u 96. godini života. Pre nego što je započela svoju političku karijeru, bila je univerzitetski profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Njena politička karijera započela je tokom turbulentnih devedesetih godina, kada se angažovala u političkim aktivnostima vezanim za Republiku Srpsku.
Nakon rata, Plavšić je postala predsednica Republike Srpske, a njen mandat obeležen je brojnim kontroverzama. Tokom svoje vladavine, suočila se sa optužbama za ratne zločine, što je rezultiralo njenim hapšenjem i suđenjem u Hagu. Osuđena je na 11 godina zatvora, ali je puštena nakon što je izdržala dve trećine kazne.
Nakon povratka u Srbiju, Plavšić je živela povučeno, daleko od javnosti. Njena smrt izazvala je različite reakcije u javnosti, s obzirom na njenu kompleksnu ulogu u recentnoj istoriji Balkana. Dok su neki smatrali da je bila ključna figura u očuvanju srpskog identiteta, drugi su je videli kao simbol ratnih zločina i podela.
Na komemoraciji, prisutni su se prisetili njenih doprinosa i postignuća, ali i kontroverzi koje su je pratili tokom života. Bila je žena koja je imala značajan uticaj na politički pejzaž Republike Srpske, a njeno nasleđe će se i dalje raspravljati među istorčarima i analitičarima.
U trenutku kada su se okupili brojni prijatelji, porodica i politički saborci, jasno je da je Biljana Plavšić ostavila dubok trag u srpskoj politici. Njen život i rad obeleženi su strastvenim zalaganjem za Republiku Srpsku, ali i s senkom optužbi za zločine protiv čovečnosti.
Sahrana Biljane Plavšić predstavlja završetak jednog poglavlja u savremenoj istoriji Balkana, a njen doprinos biće predmet rasprava još dugo nakon njenog odlaska. U tom kontekstu, njen život i dela ostaju važna tema za analizu i razumevanje složenih odnosa koji su oblikovali ovaj region u poslednjim decenijama.
Dok se srpska istorija nastavlja razvijati, nasleđe Biljane Plavšić će nesumnjivo igrati ulogu u oblikovanju budućnosti Republike Srpske i njenog naroda.
