Evropski lideri su jasno stavili do znanja da Rusija ne može odlučivati o budućoj bezbednosnoj arhitekturi evropskog kontinenta bez učešća evropskih zemalja. Ova izjava usledila je nakon poslednje runde mirovnih razgovora o Ukrajini koja se održala u Abu Dabiju, gde je ruska delegacija odbila da učestvuje u multilateralnim pregovorima.
Moskva je postavila pitanje evropske bezbednosti kao jedan od svojih prioriteta, što je izazvalo oštro protivljenje evropskih zvaničnika. Oni smatraju da Rusija pokušava da skrene pažnju sa rata u Ukrajini i ponovo uspostavi svoj status kao velike sile, šireći svoj uticaj na evropskom kontinentu.
Francuski predsednik Emanuel Makron je na početku samita evropskih lidera u Dablinu istakao da Evropa mora sama definisati svoja bezbednosna pitanja. „Na kraju, mi ćemo biti ti koji će definisati i odlučivati o sopstvenoj bezbednosti kao Evropljani. U to nimalo ne sumnjam“, rekao je Makron. On je naglasio potrebu za jasnom definicijom evropskih ciljeva, podsećajući da je podrška Ukrajini već nedvosmislena.
Nemački kancelar Fridrih Merc je takođe pozvao Rusiju na direktne razgovore sa evropskim predstavnicima, naglašavajući da je važno da Evropljani budu uključeni u pregovore. „Ukrajina mora da sedi za pregovaračkim stolom. Evropljani moraju da budu za stolom“, poručio je Merc.
U Abu Dabiju su učestvovali visoki zvaničnici iz više evropskih zemalja i institucija, ali direktni razgovori sa ruskom delegacijom nisu ostvareni. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas je naglasila da bi prvi korak trebao biti prekid vatre, nakon čega bi usledio mirovni sporazum, a tek na kraju razgovori o bezbednosnoj arhitekturi Evrope.
Kalas je podsetila na postojeće evropske sporazume o bezbednosti, ali je ukazala na problem nepoštovanja tih sporazuma od strane Rusije. Estonska premijerka Kristen Mihal je ocenila da je ponovno otvaranje pitanja evropske bezbednosti „zamka“ koju je postavila Moskva kako bi ostvarila neostvarive zahteve, uključujući povlačenje NATO-a.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda je insistirao na „pravednim uslovima“ za pregovore, naglašavajući da se ne sme razgovarati iza leđa Ukrajine. Svi evropski lideri su se složili da je neophodno uključiti EU u razgovore o budućoj bezbednosnoj arhitekturi.
Rusija, s druge strane, želi da proširi razgovore o Ukrajini na celu Evropu, tvrdeći da je pitanje bezbednosti u regionu mnogo šire od samog sukoba. Vladimir Medinski, glavni ruski pregovarač, izjavio je da je „ceo organizam bolestan“, sugerišući da se mora lečiti čitav sistem bezbednosti, a ne samo fokusirati na Ukrajinu.
Međutim, ruska strana odbija da razgovara sa evropskim predstavnicima, opravdavajući to vojnom i finansijskom podrškom koju Zapad pruža Ukrajini. Iako je Putin nedavno razgovarao sa liderima Finske i Norveške, očigledno je da Moskva ne želi da se direktno uključi u razgovore sa evropskim liderima.
Pristup američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog specijalnog izaslanika Džareda Kušnera dodatno je naglasio pitanje evropske bezbednosti. Kušner je pozvao Rusiju da iznese konkretne predloge o kojima bi se razgovaralo sa evropskim predstavnicima, što je izazvalo zabrinutost u Kijevu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izrazio sumnju u takav pristup, naglašavajući da bi razgovori o budućem uređenju evropske bezbednosti mogli zaobići interese Ukrajine. Zelenski je poručio evropskim liderima da budu oprezni i pažljivo prate razvoj događaja, ukazujući na važnost učešća Ukrajine u svim pregovorima koji se tiču njihove buduće bezbednosti.
U ovakvom kontekstu, jasno je da će budućnost evropske bezbednosti zavisiti od sposobnosti evropskih lidera da se zajednički suprotstave ruskim ambicijama i da osiguraju da se interesi svih strana, uključujući Ukrajinu, uzmu u obzir u svakoj diskusiji o bezbednosti.
