Premijer Hrvatske Andrej Plenković optužio je predsednika Zorana Milanovića za „bestidno spinovanje“ i „bestidne laži“ u vezi s Hrvatskom vojskom i pružanjem pomoći Ukrajini. Ove izjave izrečene su tokom Plenkovićevog dolaska na samit Evropske političke zajednice u Dablinu, gde je naglasio da Milanović treba da bude pozvan na odgovornost zbog svojih izjava. Plenković je istakao da je Milanović delimično pobedio na predsedničkim izborima zahvaljujući lažima da Vlada želi da pošalje hrvatske vojnike u Ukrajinu.
Plenković je odlučno demantovao navode koje je Milanović izložio na društvenim mrežama, gde je optužio premijera da je „ponizio sopstvenu vojsku“ dok je „nekritički uzdizao tuđu“. Milanović je kritikovao vladu, naglašavajući da umesto da se zalaže za mir, oni se zalažu za rat i uvlačenje Hrvatske u tuđi sukob. On je istakao da Hrvatskoj nije potrebna takva politika, već mirovna strategija koja će zaštiti njene građane.
Predsednik je Plenkovića optužio da njegova Vlada nije poslala hrvatske vojnike u Zajednički centar za analizu, obuku i edukaciju NATO-a i Ukrajine (JATEC), što je organizacija osnovana radi proučavanja iskustava iz rata u Ukrajini. Milanović je naglasio da je premijer taj koji „nema pojma“ i da je time propustio priliku za jačanje Hrvatske vojske.
Plenković je odgovorio na Milanovićeve kritike rekavši da je njegova Vlada predložila učešće Hrvatske u misijama EU i NATO-a za obuku ukrajinskih vojnika, ali su ti predlozi odbijeni zbog Milanovića i njegovih političkih saradnika iz levice. On je naglasio da je to bila propuštena prilika za sticanje dragocenog iskustva i stručnosti, s obzirom na to da se ukrajinska vojska transformisala u jednu od najiskusnijih i tehnološki najopremljenijih vojski.
Plenković je takođe istakao širu sliku manipulacije u društvu, gde se laži izjednačavaju s činjenicama, što stvara opasnu klimu. U nastavku, on je kritikovao poslanike SDP-a koji su tokom aktuelnog časa u parlamentu iznosili komentare o političkim liderima poput mađarskog premijera Viktora Orbana i srpskog predsednika Aleksandra Vučića, sugerišući da su oni, zajedno sa Milanovićem, bili „Putinovi trbuhozborci“ u regionu.
Ova politička prepucavanja između Plenkovića i Milanovića ukazuju na duboku podelu unutar hrvatskog političkog spektra, posebno kada je reč o vojnim pitanjima i međunarodnim odnosima. Dok Plenković naglašava važnost saradnje sa Ukrajinom i jačanje Hrvatske vojske, Milanović se protivi vojnom angažovanju, čime se dodatno komplikuje situacija u zemlji.
Hrvatska se tako suočava s izazovima u vojnopolitičkoj sferi, a odnosi između ključnih političkih figura dodatno otežavaju donošenje odluka koje bi mogle imati značajan uticaj na budućnost zemlje. U ovom kontekstu, jasno je da će naredni dani doneti još više rasprava i polemika na ovu temu.
