Beograd će ovog vikenda ugostiti regionalno takmičenje u programiranju i robotici za decu do 13 godina poznato kao Future Kids hakaton. Na ovom događaju očekuje se učešće više od 80 timova iz Srbije i drugih zemalja regiona, koji će predstaviti svoja znanja, ideje i inovativna rešenja. O značaju razvijanja digitalnih veština kod najmlađih govorile su Milena Marsić, koordinatorka za nastavu Kliker IT centra, i prošlogodišnja pobednica hakatona, Marta Stojčić.
„Ove godine hakaton je ponovo otvorenog tipa i dolaze timovi iz pet zemalja, praktično smo obuhvatili gotovo celu ex-Jugoslaviju, tako da je to jedno od najvećih takmičenja tog tipa,“ izjavila je Marsić. Učesnici su podeljeni u dve kategorije: deca do 10 i do 13 godina, a izbor tehnologija koje koriste je potpuno slobodan, od blokovskog programiranja do kodiranja.
„Timovi su sastavljeni od po tri člana i imaju mentore. Ovogodišnje takmičenje okupit će više od 50 mentora i oko 80 timova, što ukupno dovodi preko 350 učesnika,“ dodala je ona. Marsić je istakla da cilj hakatona nije samo takmičenje, već i razvoj kreativnosti i logičkog razmišljanja kod dece, kao i razmena iskustava i druženje sa vršnjacima iz različitih zemalja.
„Nije nam cilj samo takmičenje, već da deca pokažu da njihove ideje mogu da reše realne životne probleme, da razvijaju logiku, kreativnost i da se druže sa vršnjacima iz drugih zemalja,“ zaključila je Marsić.
Marta Stojčić, pobednica prošlogodišnjeg hakatona, naglasila je da joj je na takmičenjima najvažnije druženje i razmena iskustava, a ne rezultati. „Od projekata ne očekujem pobedu, već priliku da vidim rad drugih timova i upoznam nove ljude,“ istakla je ona. Marta je od malena zainteresovana za programiranje i robotiku, zahvaljujući radionici koju je otkrila njena majka kada je imala samo pet godina. „Sve je počelo kada je moja mama videla neki oglas za radionicu, i tada sam odlučila da krenem na Kliker i da se bavim robotikom,“ rekla je ona.
Govoreći o radu na robotima, Marta je objasnila da je to timski rad i kreativan proces koji uključuje improvizaciju. „Što bi moj tata rekao, sve je lako kad se nauči. Samo treba da se savlada tehnika, da znaš kako ćeš da napraviš robota, da osmisliš ideju i onda da krenemo da sklapamo i improvizujemo sa kockicama,“ navela je ona.
U programiranju se koriste blokovi, odnosno vizuelne komande koje se slažu u kod koji robot izvršava. Marta je dodala da je najteži deo pronalaženje odgovarajućih delova za konstrukciju robota. Jedan od projekata na kojem je radila bila je igra „Kasica skupljačica“, čiji je cilj prikupljanje novca pomeranjem virtuelne kasice prasice.
Koordinatorka Milena Marsić je objasnila da je cilj njihovih radionica i hakatona da deca od najranijeg uzrasta uče kroz praktičan rad, razvijaju logičko i analitičko razmišljanje, kao i timski duh i kreativnost. Ona je istakla da današnja deca ranije dolaze u kontakt sa tehnologijom nego prethodne generacije, što omogućava brže usvajanje znanja i lakšu primenu u praksi.
„Ono što je u današnje vreme specifično jeste da deca već u ranoj dobi kreću da se upoznaju sa tehnologijom i programima. Ono što smo mi nekada u mnogo kasnijim godinama upoznavali, oni sada uče ranije,“ naglasila je Marsić. Takođe, rad u malim grupama omogućava individualni pristup svakom detetu i efikasnije učenje.
Marsić je napomenula da se svake godine organizuje hakaton sa novom temom, poput štednje, reciklaže i ekologije. Ovogodišnja tema biće otkrivena tek na dan početka takmičenja. „Nama nije cilj samo programiranje, već da deca nauče timski rad, da se druže, promišljaju, logički rešavaju zadatke i razvijaju kreativnost,“ istakla je Marsić.
Govoreći o zabrinutosti roditelja zbog vremena koje deca provode pred ekranima, ona je naglasila da je cilj da se to vreme usmeri na koristan i edukativan način. „Gledamo da vreme koje deca provode ispred računara ili telefona usmerimo u boljem smeru, da razvijaju logiku i iskoriste svoj potencijal,“ zaključila je Marsić.
