Četiri godine nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, na Azurnoj obali koegzistiraju dve različite stvarnosti ukrajinskih građana koje se gotovo nikada ne sreću. Razdvaja ih manje od pola sata vožnje, ali i dramatično različiti načini života. Prva Ukrajina obuhvata desetine hiljada žena, dece i starijih ljudi koji su pobegli od rata i pronašli utočište u Francuskoj. Tokom proteklih godina, mnogi su naučili francuski jezik, pronašli poslove ili su još uvek u potrazi za njima, upisali decu u škole i bore se sa administracijom, visokim kirijama i neizvesnošću oko svog budućeg statusa. Nakon četiri godine rata, neki prvi put dolaze po humanitarnu pomoć jer više ne uspevaju da sastave kraj s krajem.
Nasuprot tome, druga Ukrajina živi svega nekoliko kilometara dalje, iza visokih kapija luksuznih vila na Azurnoj obali i u Monaku. Ovu grupu čine milijarderi, oligarsi, bivši ministri i poslovni magnati čija se imovina meri milijardama evra. Njihove životne okolnosti i problemi su drastično drugačiji od problema običnih izbeglica.
Kada su prve izbeglice stigle u Francusku u proleće 2022. godine, zemlja je reagovala gotovo bez presedana. Evropska unija aktivirala je sistem privremene zaštite, dok je Francuska otvorila vrata desetinama hiljada ljudi bežeći od rata. Organizovani su hitan smeštaj, zdravstvena zaštita, pravo na rad, školovanje dece, novčana pomoć i kursevi francuskog jezika. Mnoge francuske porodice primile su nepoznate ljude u svoje domove, a razna udruženja preuzela su svakodnevni rad oko zbrinjavanja.
Međutim, solidarnost koja je prvobitno bila bezrezervna postepeno se gasi. Vanredni programi pomoći se smanjuju, privremeni smeštaji zatvaraju, a ukrajinski izbeglice prelaze u redovan sistem socijalne zaštite. Dok mnogi pokušavaju da izgrade samostalan život, drugi se bore sa svakodnevnim preprekama. U udruženju AFUCA, koje je postalo glavni oslonac za ukrajinske izbeglice u regionu Nica, svakodnevno se sreću ljudi kojima je potrebna pomoć oko zapošljavanja, produženja boravišnog statusa, pronalaženja stana ili samo paketa hrane.
S druge strane, na Azurnoj obali, u luksuznim hotelima i vilama, odvija se sasvim druga priča. Automobili sa ukrajinskim registarskim tablicama, kao što su Bentley i Ferrari, postali su uobičajeni prizor ispred luksuznih hotela u Monaku. Mnogi od vlasnika ovih automobila pripadaju „Bataljonu Monako“, grupi ukrajinskih milijardera i oligarha koji su se preselili na Azurnu obalu. Ovaj izraz se prvi put pojavio u ukrajinskim medijima 2022. godine i od tada se često koristi za opisivanje njihove prisutnosti.
Među njima je i najbogatiji Ukrajinac, Rinat Ahmetov, koji je nedavno kupio Vilu Cedres na Sen-Žan-Kap-Ferau za oko 200 miliona evra, što je jedna od najvećih transakcija na tržištu luksuznih nekretnina. Njegova kupovina luksuznog apartmana u Monaku za 471 milion evra predstavlja jedan od najvećih pojedinačnih kupovina nekretnina u istoriji Kneževine Monako.
Dok se pojedini oligarhi suočavaju sa istragama zbog korupcije, drugi tvrde da finansijski pomažu odbranu svoje zemlje. Njihove sudbine su različite, ali svi oni demonstriraju ogromno bogatstvo u trenutku kada njihova zemlja vodi rat.
S obzirom na sve veće razlike između ovih dvaju svetova, javnost postavlja sve više pitanja. Kako je moguće da jedni Ukrajinci čekaju u redu za humanitarnu pomoć dok drugi troše stotine hiljada evra na luksuz? Ova pitanja prelaze iz okvira društvenih mreža i postaju deo šire javne rasprave. Iako solidarnost nije nestala, ona više nije bezuslovna.
U ovoj situaciji, razlika između ekstremno bogatih oligarha i običnih ukrajinskih izbeglica postaje sve jasnija. Dok se na Azurnoj obali odvija život dvaju Ukrajina, račun za život onih najugroženijih često ispostavljaju oni najbogatiji. Paradoksalno, dok su jedni prisiljeni na borbu za opstanak, drugi se opuštaju u luksuzu, stvarajući duboke podele i izazivajući sve veće nezadovoljstvo u društvu.
