Vršilac dužnosti visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, Luis Džej Krišok, izjavio je u intervjuu za Federalnu televiziju da poseduje puna ovlašćenja koja mu omogućavaju delovanje kao visoki predstavnik, uključujući bonska ovlašćenja. Međutim, naglasio je da će tih ovlašćenja koristiti samo u slučajevima kada su ozbiljno ugroženi Dejtonski mirovni sporazum ili mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini.
Uoči godišnjice genocida u Srebrenici, Krišok je istakao važnost očuvanja sećanja na žrtve, naglašavajući da je to odgovornost domaćih institucija i međunarodne zajednice. On će kao predstavnik OHR-a prisustvovati obeležavanju u Srebrenici, gde je ponovio stav da negiranje genocida nije sloboda govora, već napad na žrtve i njihove porodice. OHR će nastaviti da pruža podršku Memorijalnom centru Srebrenica u saradnji sa međunarodnim partnerima.
Krišok nije želeo da komentariše izbor novog visokog predstavnika, ali je naglasio da odluka Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC) da ga imenuje za privremenog visokog predstavnika pokazuje koliko članice PIC-a smatraju važnim mandat OHR-a i stabilnost BiH. On je takođe govorio o percepciji da su ovlašćenja OHR-a umanjena, ističući da ima ista ovlašćenja kao i njegovi prethodnici, uključujući mogućnost korišćenja bonskih ovlašćenja, ali da je cilj OHR-a da domaće institucije preuzmu odgovornost za rešavanje svojih problema.
Odluka PIC-a da Krišoka postavi na ovu poziciju označava novu fazu u radu međunarodne zajednice. Velike sile, poput SAD, Italije, Nemačke i Francuske, trenutno se trude da se dogovore oko imena trajnog naslednika Kristijana Šmita, čija je ostavka stupila na snagu 1. jula. Krišok je preuzeo odgovornost za očuvanje institucionalnog kontinuiteta nakon Šmitove ostavke.
Luis Džej Krišok je od avgusta 2024. godine v.d. visokog predstavnika, a istovremeno obavlja i funkciju međunarodnog supervizora za Brčko distrikt. On je diplomata u višem rangu u Sjedinjenim Američkim Državama i ima bogato iskustvo u različitim diplomatskim pozicijama, uključujući dužnost generalnog konzula Sjedinjenih Država u Vladivostoku. Pre nego što je postao deo Ministarstva spoljnih poslova SAD, bio je predavač sociologije na Uralskom državnom univerzitetu i zamenik direktora za Rusiju u okviru Projekta građanskog obrazovanja.
Krišok je diplomirao religijske studije na Katoličkom univerzitetu u Vašingtonu, a takođe je završio master studije sociologije. On se ističe poznavanjem lokalnih prilika, jer govori bosanski, ruski i ukrajinski jezik, što mu omogućava bolji uvid u političke procese regiona. Njegov stil rada opisuje se kao diskretan ali odlučan, što će biti ključno u narednom periodu dok međunarodna zajednica ne imenuje novog visokog predstavnika do 14. jula 2026. godine. Sudbina civilnog aspekta mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini sada je u rukama ovog iskusnog diplomate.
