Visoki administrativni zvaničnik Međunarodnog krivičnog suda (MKS), Osvaldo Zavala Giler, danas je pozvao Evropsku komisiju da što pre pruži jasne smernice o tome kako kompanije i nevladine organizacije treba da se ponašaju u vezi sa američkim sankcijama koje su uvedene protiv ovog suda. Ovaj apel dolazi usred sve većih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i MKS, koji se suočava sa ozbiljnim izazovima u svom funkcionisanju zbog nejasnog stava Brisela.
Zavala Giler, koji kao sekretar Suda nadgleda njegovo svakodnevno funkcionisanje, istakao je da trenutni nedostatak jasnih pravila ostavlja kompanije i nevladine organizacije u stanju neizvesnosti. „Ne znaju da li treba da poštuju američke sankcije i kakve rizike snose ukoliko to ne učine,“ naglasio je on. Ova situacija može imati dalekosežne posledice ne samo za rad MKS-a, već i za međunarodne odnose i pravdu.
Podsetimo, američka administracija, pod vođstvom tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, prvi put je uvela sankcije tužiocima i sudijama MKS u februaru 2025. godine. U oktobru ove godine, najavljene su sveobuhvatne sankcije protiv same institucije. Evropska unija je više puta izrazila podršku MKS-u, ali se još uvek uzdržava od aktiviranja mehanizama koji bi onemogućili kompanijama iz EU da postupaju u skladu sa američkim sankcijama.
„Nadam se da prostor za dijalog neće biti protumačen kao prostor za čekanje da bi se Sud zaštitio,“ rekao je Zavala Giler, naglašavajući hitnost situacije. U ovom kontekstu, MKS je tokom poslednjih šest meseci prešao na korišćenje softvera otvorenog koda, prestajući da koristi tehnološke usluge američkih kompanija. Takođe, za prilagođavanje finansijskih transakcija kako bi se smanjila zavisnost od dolara bilo je potrebno oko 20 meseci. Sud je obezbedio evropske bankovne račune za svoje zaposlene i nastojao da sve transakcije obavlja u evrima, izbegavajući američke banke, kompanije ili državljane.
Zavala Giler je upozorio da bi bez jasnih smernica evropskih institucija i država članica posledice američkih sankcija mogle biti još ozbiljnije. On je zatražio da EU razmotri aktiviranje takozvanog blokirajućeg statuta, koji bi evropskim kompanijama zabranio da poštuju američke sankcije. Takođe, predložio je da se kao privremena mera izda pisano uverenje kompanijama da ne moraju da se pridržavaju tih sankcija.
Prema njegovim rečima, neizvesnost je već pogodila nevladine organizacije koje sarađuju sa MKS-om i pomažu žrtvama, posebno u zemljama kao što su Uganda i Ukrajina. Ove organizacije su ključne za pružanje pomoći i podrške ljudima koji su pretrpeli kršenja ljudskih prava, a trenutne sankcije mogu otežati njihov rad.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je ranije ove sedmice u Evropskom parlamentu da će Brisel narednih meseci voditi dijalog o ovom pitanju sa Vašingtonom. Nove američke sankcije trebalo bi da stupe na snagu u aprilu naredne godine, što dodatno povećava pritisak na evropske institucije da reše ovu situaciju.
Zavala Giler je ocenio da je mogućnost da MKS ne može da obavlja finansijske transakcije u evrima unutar evropskog platnog prostora bez američkog uticaja pitanje šire finansijske suverenosti Evrope. Ova situacija postavlja važno pitanje o nezavisnosti evropskih institucija i njihovoj sposobnosti da deluju bez spoljnog pritiska.
U svetlu ovih događaja, MKS se suočava sa izazovima koji bi mogli ugroziti njegov rad i misiju. Jasne i odlučne smernice Evropske komisije neophodne su kako bi se osiguralo da ovaj sud nastavi da funkcioniše u skladu sa svojim osnovnim načelima pravde i ljudskih prava.
