Američka Centralna banka danas je, prvi put posle više od tri godine, uvećala referentnu kamatnu stopu u okviru obnovljene borbe protiv inflacije, koja je od početka godine u porastu zbog rata sa Iranom. Zvaničnici Federalnih rezervi (FED) odlučili su na današnjoj sednici da referentnu kamatu uvećaju za 0,25 odsto, na raspon od 3,75 do četiri procenta, čime je praktično poništeno jedno od tri prošlogodišnja smanjenja kamatne stope.
Odluka je bila očekivana, a usledila je nakon višemesečnog rata na Bliskom istoku, koji je izazvao turbulencije na tržištu energenata i preti da inflaciju učini dugotrajnijom. Pored toga, u FED-u izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog inflatornog uticaja masovnog razvoja veštačke inteligencije.
Današnja odluka predstavlja prvi značajan potez u vezi sa kamatnim stopama pod rukovodstvom novog predsednika FED-a Kevina Vorša i mogla bi dovesti do njegovog sukoba sa predsednikom Donaldom Trampom, koji ga je imenovao na tu funkciju nakon što je u više navrata vršio pritisak na Centralnu banku da snizi kamatne stope. Zvaničnici Federalnih rezervi predviđaju da će ove godine bar još jednom podići kamatne stope za četvrtinu procentnog poena.
Centralna banka očekuje da će inflacija ove godine iznositi 3,7 odsto, a naredne bi trebalo da padne na 2,3, pa na 2,1 odsto 2028. godine, pre nego što dostigne ciljanu vrednost Federalnih rezervi od dva odsto 2029. godine. Glavni pokretač inflacije u SAD ove godine su bili energenti, pri čemu su cene benzina i dizela dostigle istorijski visoke nivoe usled rasta cena nafte na svetskom tržištu izazvanog sukobom SAD i Irana.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari smatraju da će povećanje kamatnih stopa imati višestruke efekte na ekonomiju. S jedne strane, veće kamatne stope mogu pomoći u obuzdavanju inflacije, ali s druge strane, mogu usporiti ekonomski rast jer poskupljuju zaduživanje za potrošače i preduzeća. Mnogi ekonomisti upozoravaju da bi ovakvi potezi mogli dodatno otežati situaciju na tržištu rada, posebno u sektorima koji su najviše pogođeni rastom troškova energije.
S obzirom na sve veće tenzije u svetu, uključujući i geopolitičke sukobe, FED će se suočiti sa izazovom da balansira između potreba za stabilnošću cena i podrške ekonomskom rastu. Na taj način, odluka o kamatnim stopama postaje ključni alat u borbi protiv inflacije i održavanju ekonomske stabilnosti.
U narednim mesecima, pažnja javnosti biće usmerena na dalja kretanja u politici FED-a, kao i na moguće reakcije tržišta na ove promene. U međuvremenu, ekonomisti i analitičari će pratiti kako će se inflacija kretati i koje će mere biti potrebne da se osigura stabilnost američke ekonomije. Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
